Zanemela krila uplela sam perje kvecala u pletenice svoje kose u nozdrvama mi struje oblaci kroz koje je nekada leteo moja tirkizno-crvena senka talasa u ritmu njegovog cvrkuta kapljice prašume mi otežavaju trepavice gde se čuvaju majanski rituali kiše sveštenik osluškuje prošlost i budućnost glasno recituje kosmički kod ceo svet je moje platno svaki korak crta priču poput kvecalove pesme i ovo srce bi utihnulo kad bi se našlo iza rešetaka
Kad stanu vetrenjače tumarala sam po sebi rasparala sva slova azbuke ušivala ih punim vezom ukrašavala francuskim čvorom zaključana u sobi tišine uranjam u Abramović metod tragaću dok ne pronađem pravi stih makar sva tkiva raskopala kakvu strofu mogu ispisati dani guste magle uhoparajuća melodija vetra zarobljena u jezgru kapljice kiše u ovoj zemlji močvara i peščanih dina uspeva najživopisnije cveće ljudi su poput suncokreta stolicama heliotropiraju pokraj kanala koriste zalihe za tmurne dane pevaju vozeći bicikle mokre kose dok ovaj uljez prati život s druge strane prozora grejući se uz šoljicu benka ne bi ni mačku isterao napolje „San Francisko je 49 kvadratnih milja okruženih stvarnošću” bosonoga devojka čuva u kosi zrak kalifornijskog sunca i nemirne talase Pacifika pleše kroz Dolores park u cvetnoj haljini u stomaku joj raste pupoljak pevuši mu melodiju začarane šume ovaj grad je ispleten od posebnih čini diše slobodu i želim da je zauvek moj ona mi lagano prilazi i pita: „da li si za specijalni čoko-kolač?”
Gnezdo pod majčinim grudima na svetlost su me izneli išarani dlanovi seoske travarke varnice pelina prorekle su brod zarobljen u vrtlogu sopstvene Senke umanjile jačinu radovanja kad oživim u proleće miris probuđenog jorgovana me je pratio povetarac spustio senicu u krilo ostatak godine je prazan seče osmeh oštrinom japanskih noževa vetrovi su surovi, nanose pepeo neostvarenih želja na prag ove koštane tamnice pod težinom misli što prelivaju bokal tragam za prvobitnim gnezdom gde smo mekani okean i ja sve što postoji u toplini noći čekam da me izleči majčin dodir s druge strane sveta
Mima Stanulov (1988, Zrenjanin)
Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Tokom studija, kao stipendistkinja, a kasnije i kroz poslovne prilike, istražuje Ameriku i Evropu. Poslednjih sedam godina živi i radi u Amsterdamu. Počinje da piše poeziju kao oblik autoterapije, u čemu pronalazi sopstvenu formu kreativnog izraza. Pesme su joj objavljene u Zborniku „Paket aranžman” – Zbornik pesama učesnika radionice pisanja „PPM Enklava 2024”.