„Otkrila sam da bojama i oblicima mogu reći ono što nisam mogla na drugi način.“(Džordžija O’Kif)
Категорија: AUTORI
Postelja krvavih pupoljaka (Ana Ubavić)
Na zamrznutim očima titrao je odsjaj meseca. Kad god bih se zagledala u njih, videla bih svet kako se preslikava, nalik na indigo. Sve je u tim očima živelo. „Zagrli me”, šapnula sam. Obujmio mi je rukama ramena i zagnjurio mi lice u prevoj vrata. Nije mogao da me vidi, ali sam po dodiru njegovih…
„Ја сам се у Србији родио…” (Јелена Стошић)
Тршић, 2021 Фотографије: Јелена Стошић Фотографије Тршића настале су у оквиру Школе историје српског језика. Полазница школе била је и Наталија Ристић, лектор нашег часописа и студенткиња четврте године Основних академских студија србистике. Више о самој школи прочитајте на Филоблогу: https://blog.filfak.ni.ac.rs/teme/jezici-lingvistika/item/401-skola-istorije-srpskog-jezika-u-trsicu-dunja-sokolovic-natalija-ristic-i-nikola-miljkovic
Док се коло врти (Наталија Раковић)
Сабласти нутрине Непрестано, безнадежно, док коло се врти Непрекидно стрепим од тренутка смрти Привиђења гробова и натписа, слика Пребледела тела укоченог лика: „У први трен мирна на столици седи Кад њен ваздух мучно поче да се леди Наједном све зашкрипа и запени под Згранута, грозничаво гребе своје тло.” Непрестано, безнадежно, сваке ноћи дрхтим Та проклета опсесија о тренутку смрти Непрекидно, безнадежно, сам ме…
Дневник Мери Ендруз и неколико откуцаја њеног срца (Никола Ђорђевић)
Четвртак, 3. август 1854. године. „Морска Девица” секла је површину непрегледног океана остављајући иза себе само реп узбуркане воде и покоје одбачено буре са брода које је остајало да плута не знајући колико је мало у погледу на океан око себе. Чудно је било писати дневник. Да ли је ово био добар и ваљан почетак…
Čekanje Lune (Aleksa Kostadinović)
Čekam te noćas, jer nekako slutim,Da skrivaš se negde iza planina,Da javićeš se među zvezdama žutimI vinuti do onih starih visina. Čekam te noćas pod vedrim nebom,Da obasjaš mi put skriven u tami,Da pospeš me svojim čarobnim srebrom,Kad ostanemo pod zvezdama ponovo sami. Čekam te noćas skriven u seni,Da udeliš mi dašak svoje prašine.A kad je…
„Sve ostale zemlje su predgrađe Pariza” (Anđelija Arbutina)
Viktor Igo Svako ko zaroni u dubine Pariza ima vrtoglavicu. Ne postoji ništa fantastičnije, tragičnije, veličanstvenije. Fotografije: Anđelija Arbutina
Na kapiji večnosti (Suzana Trifunović)
Sumorno neko jutro… Magla se spustila na Lašvu i staru katoličku školu. Pas lutalica spava već satima u porušenoj zgradi preko mosta. Pijaca pusta, nekoliko tezgi sa ručno rađenim priglavcima i možda na jednoj ovčiji sir stare Fate. Hladna je jesen u Travniku, spusti se sa Vlašića neki oštar vazduh, struji kroz glavu, fijuče li…
Slikati znači živeti (Tara Karamatijević)
„Umetnici moraju biti veliki učitelji ne samo svoga nego sviju naroda, ne samo svoga nego sviju stoleća, plemenitost njihova mora biti bezgranična onako kao što je priroda u bogatstvu i uzvišenosti; njihovi pogledi moraju biti širokih prostranijih granica nego što je njihova paleta i rad koji unose u svoju sliku, od poteza svoje kičice. Ličnost…
Не буди ме (Андријана Попадић)
Не буди ме Ако је сан, не буди ме. Угаси све будилнике. Затамни зору. Ућуткај разгаламљене уличне продавце, реци им Да сањам бескрај, у бескрају светло, а у светлу тебе. Викни им, љубави: „Тише, зар не видите да се у сну смеје?!” Не буди ме. Ако је сан, Нахрани гладне псе да ме лавежом својим…