Категорија: AUTORI

Он ме зна најбоље   Са небом се стапам што пресеца ноћ Од зоре што оком се још не назире Бетон и у сну зна ритам којим газим Може да ми дарује бару, камен, јабуке… Води и кроз образа утрнулих мракове И жар јутара срца што не зна за страх Зна кад корак клизи, а…

ЊОЈ   А коме ако не теби? Којој јели да будем бор? Пред којом иконом да црн клекнем? Којем створу да будем створ?   За чију част да грешан страдам? И уз сунце младо за кога да зрим? Којем Богу да се пред нечастивим надам? Као река без ушћа и изгубљени песник, за кога мирно да течем, коме да пишем стих?   А коме ако не теби?! Једном кад ме нема, кад ме сломе, кад умрем – па се сетим да још могу да полетим и од грдног лудила још грђем дођем себи, па свет курвиних ћери и синова питам: А коме ако не теби?!   Срећо моја… Васкрсла надо у бесмртном безнађу, жељо прежељена. Коме?   Зар мутна вода у длан да ми спава? И ја жедан тебе с њом да спим? Зар са кујом неком колевку да стварам? Зар пред колевком празном анђеле да бдим?   Реци ми… Док ме још има, и док све што имам узалудно тоне. Док ме рђавог рђавији ломе, реци ми, мило моје, коме?   Коме сјајна звездо свих мрклих неба?! Слободо од неслободних сакривена… Ти, мирна луко, мојим бурама брањена. РАСПРОДАЈА   Распродао бих себе због тебе, дао бих се у бесцење, у јад, пепео и прах. Па кад ми жеља као ласта ка небу крене, мењам сав свој ваздух, за један твој дах.   Дајем боре које још немам… Бирам смрт рану, ако се мора мрет. Одричем се права да ходам и да сневам,…

NAŠA PESMA Prećutaću kakvo osećanje i dan-danas Spomen na tvoje ime u meni budi, Da li su pesme ili pak ljudi Svojim neznanjem spojili nas. Neću reći drugima Da li su nam setne bile kiše I da li smo posle njih ikada više Zajedno čekali zimu. Prećutaću kakva je I da li je ma kakva spona…

Веруј   Како надјачати хук клетве што стуштила ти се над савијеномглавом? Како надвисити планину јалову, обраслу у бршљанотровни? Легла и сплетове сплете од сумње.   Подигни главу, усправи се,  још увек те роса умива бистрином.     Додирни на грудима место где још се чујеш, јави том гласу да образом ти се слило сунце. Пошаљи зраке у то мајушно срце и веруј.   Веруј да постојиш како би се у твојој љубави купале птице,  оне тек излегле што тек уче да дишу.   Веруј да постојиш због мирисног хлеба и трпезе штообиљем љубави мирише. Надвиси се, израсти, олистај и веруј да ти и ови редовилепше буђење пишу. Сјај ока   Омеђише ми плотом трновитим ширину којом сам даривана. Испредоше време и оплеше плетиво мало, тесно за мој осмех и моју слободу… Замаглише ми небо, замутише воду. Беласају се неки планински потоци, играју се. Још памте врело и шта бејаше жубор. …