Grad Pas i ja šetamo poljem toplo je i svetlo pevušim nepoznatu pesmu iznova i iznova ja sam u dalekom gradu grad i ja se volimo tu nisam ja jâ tamo sam bolja ja tamo sam najbolja ja tamo sve ono što nikada nisam smela da budem tamo se smejem tamo igram i pevam tamo je ljubav, tamo je život. U budućnosti. Budućnosti koju ne mogu da uhvatim prstima jer je ona uvek u sutra a ja sam zarobljena u danas. Jurim ja za njom trčim slažem kopam noktima penjem se. Nema je. Kako dođem do sutra ona je opet umakla za tu jednu sekundu koja nas deli od onog sad do onog što će biti. Večno stojimo u raskoraku koraku jednoj maloj dužini milimetru nanometru, raskoraku tako malom koji raste u bezdan rupu bez dna večnost. Šetamo pas i ja šetamo i šetamo samo to imamo večitu šetnju po livadi…
Категорија: AUTORI
Поетика трагичне судбине жене у комаду „Хасанагиница”
Позоришни комад „Хасанагиница” рађен по истоименом драмском тексту Љубомира Симовића, иако изворно заснован на народној балади, у бити исти, по радњи другачији, вековима удаљен, а опет тако близак, може нам се учинити познат, готово свакодневан. Док се завеса подиже, а на сцену ступају протагонисти драме, чини нам се да се прошлост и садашњост преплићу, ту…
Мистика древног еха (Јелена Љубеновић)
Стазама пурпура Јутарњој милини руке пружам искре звезданог сјаја постају тихе око поноћнице Потајно обузима ме сета утеху тражим у Њој личности којој се траг вековима осликава и кристалише Помилуј ме, научи, окрепи оснажи и умири Света краљице као некада ондашње девојке Пошаљи ме стазама твојих корена знању које си волела…
Odbrana gospođice L. D. (Bojana Jokić)
Oprostiće mi jednom i otac, i majka, što glava mi luda samo o njem’ sneva. Oprostiće mi, jer takva je jelte bajka, da na kraju uvek o sreći se peva. Kad objasnim pečal što na duši skrivam, kad pokažem ranu što je suzom vidam, pa kad iščupam srce njemu da ga dam, oprostiće mi, kad me…
Старија за једно ново сазнање (Ивона Савић)
Кашмирасте локнице Њене пегице на носу њен меда с којим спава њен звонки смех две плетенице и шеширић њено добро срце лице од марципана лупкање штиклицама плесни покрети свиленкасте руке недостижни кораци чинили су ме срећним бацали ме у очајање мењали ме коренито служили као припрема за последње збогом извини разбило се нисам намерно…
Mutum est pictura poema – Slika je nema pesma (Tara Karamatijević)
„Srećom, umetnost se začinje i daleko od lepote. Ona je žudnja za stvaranjem harmonije u haotičnom svetu u kome nam svakodnevno preti prosečnost i ružnoća.”(Momo Kapor) Tara Karamatijević
Poklič grešnika (Andrej Kocić)
Bože, usliši makar na tren molitve grešnih što teretom hramlju; čuj reči i jauke jadnih, što im pragove prskaju krvlju. Pogrešni ljudi što pogrešnom se klanjaju i plaču se tuđemu nadaju u sladosti; oni nas napadaju i prokletim darivaju, s olovnim mislima i paklenom radosti. Zar ne vidiš, blaženi Oče, kako plaču nesrećnici tvoji? Zar ne vidite, Sine i presveti Duše: nemirno stado nečastivog se boji. A lukavi igra otuzbir i traži najperfidniji način da uđe u ljude, I molim zato, samo jedno tražim: oprosti nam, svima, pravedni Gospode. Moje ime je Andrej Kocić, iz Niša sam, imam 17 godina i pohađam…
Lepota nastala iz brodoloma (Anđelija Arbutina)
📍Dvorac Miramare, Trst Poznata priča kaže da je austrijski nadvojvoda Maksimilijan ostao zarobljen u oluji na moru i uspeo da se spase dočepavši se kopna na ovom području. Kasnije ga je odabrao za svoj dom i nazvao ga po svom „pravom” domu, rezidenciji u Portugalu. Više o dvorcu pročitajte na: https://nationalgeographic.rs/putovanja/destinacije-i-putopisi/a26950/dvorac-miramare-biser-jadrana.html
„Неонски блуз” Дејана Стојиљковића – наталожено приповедачко искуство (Сања Стевановић)
Нишлија Дејан Стојиљковић један је од ретких савремених српских писаца који су само то – писци. За своје професионално усмерење изабрао је приповедачки позив, сматрајући да се добар писац који држи до квалитета свог дела мора посветити пре свега читању и истраживању „животне грађе”, неретко слушању прича са градских улица и столова са карираним столњацима…
Од Голготе до вечности: Драгутин Матић, национални симбол херојства народа српског
Црно-бела фотографија пожутелих ивица која приказује погрбљеног српског војника са шајкачом на глави, одевеног у шињел, са обешеном пушком и бајонетом о рамену, оштрог погледа упртог негде у даљину као да може да предвиди будућност, постала је симбол Првог светског рата. Загонетна фотографија не открива идентитет портретисаног, али пажљивом посматрачу неће промаћи став војника који…