„Čovek na moru nikad nije sam.“ (Ernest Hemingvej) „Ako želite znati nešto o moru, morate biti na moru, inače je nemoguće”. (Maria Parr) Biografija: Tihomir Konjević je likovni umetnik iz Herceg Novog, rođen 1971. godine. U svom stvaralaštvu koristi kombinovane slikarske tehnike i materijale, a specijalnost su mu minijature o kojima je kazao sledeće: „savladavajući…
Категорија: AUTORI
Ko je mogao biti on? (Jovan Mladenović)
Reč o Georgu Traklu Ko je on mogao biti ? (R. M. Rilke) Ne razumem te pesme, ali njihov zvuk me je opčinio. To je glas istinskog genija. (L. Vitgenštajn) …Tu pesmu je napisao Georg Trakl. Ko je autor, ovde ostaje nebitno, kao i kod svake druge veličanstvene pesme. Veličanstvenost se čak sastoji i u…
О трећем писму из „Три гвинеје” Вирџиније Вулф (Невена Станојевић)
Трећи део есеја Вирџиније Вулф води нас ка закључку да је слика мушкарца, вође, који може бити и фирер и дуче, са стакластим очима, продорним погледом и руком на мачу непожељна слика тиранина (154–155), слика са којом не би требало да се сусретнемо. У одговору извесном мушкарцу ауторка објашњава да му „ми” тј. „оне”, жене…
Čuvam te kao svilenu omču zaborava (Ana Ubavić)
U prirodi čoveka Izvijena do paragrafa, neprevodiva u reči, ignorisana od bledila zida, raščupane kose, umršene u pesmu, kob svilene puti poljubila me. Vidljivo bolna tačka, uhvaćena među prstima, zgažena u kontekst. Zamrači mi ruke oko tvog vrata sklupčane da ne vidi Sunce kog noćas ljubim ja, da mi novi san na blef…
„Mirisi i zvuci razgovore vode” (Miljana Cvetković)
Veze Priroda je hram gde mutne reči sleću sa stubova živih ponekad, a dole ko kroz šumu ide čovek kroz simbole što ga putem prisnim pogledima sreću. Ko odjeci dugi što daljem se svode u jedinstvo mračno i duboko što je ogromno ko noć i kao svetlost, boje, mirisi i zvuci razgovore vode. Neki su…
Tesna haljina (Mirjana Dimitrijević)
Otvorila je orman u kome je stajala majčina garderoba. Prašina se razletela i stvorila svetlosnu maglu od sunčevih zraka, koji su se probijali kroz prljave prozore. Zagušljiv vazduh i miris ustajalosti nisu je sprečavali u razgledanju odeće, koja je pobuđivala uspomene na nešto blisko a davno izgubljeno. Šarala je pogledom po haljinama u nedoumici šta…
Istinska bliskost duša sveti je čin (Jelena Ljubenović)
Postojati zajedno Ne ometa nas ništa po danu po slutnji Vaskršnje noći moj duh je slobodan da ti priđe i otkloni nelagode neslaganja naših ne sprečava nas ništa na mojoj kosi pregršt je raznobojnih cvetova moja stopala su krhka moje telo samo je duh ležati pored tebe osetiti boje tvojih…
Људи без крила би да одлете (Иван Петровић)
Рођење Пузимо кроз ровове меса главом напред кроз зид слузи натопљени крвљу и плодовом водом борећи се за ваздух распети између живота и смрти костију напетих попут дугог лука спремног на убиство оковани врпцом за отаџбину уз болни урлик егзистенције – Ево човека! Смрт нас све чека! Јуриш војско, у бој! Кула …
Reci im, reci da me ne bude (Zorica Živanović)
Ruke Buja apatija pred sunovratom. Sujeta silnija od razuma. Strah nam dahće svu jezu zla za vratom. Leče mi bol, leče ruke što me od nemoći bole. Znaju oni da lek je zagrljaj, poljubac onih koji me vole. Lečite mi dušu. Dajte mi vodu sa izvora, tu izvire sunce, budi se zora, tu bilje mirisno…
Писмо малој мени (Јована Денчић)
Молим те, послушај речи које ти први пут директно упућујем. Познајем те у душу. Неискварену, чисту, неспремну за накарадни свет у који си доспела без упозорења. Без упутства ишла си дезоријентисана кроз тај исти свет, очекујући да ти пружи само оно што приличи некоме попут тебе. Ниси бирала да будеш тамо, тада, нити си бирала…