Učiteljice vole štrebere. Sedela sam u prvoj klupi, stalno sam držala dva prsta u vazduhu, nadahnuto recitovala, bila predsednik razredne zajednice i išla po dnevnik i kredu u zbornicu. „Jovićeva”, rekla mi je učiteljica, „ostani posle škole i poradi malo gramatiku sa Simićevom.” Darja Simić sedela je u poslednjoj klupi. Učiteljica je pogurala decu iz…
Категорија: AUTORI
Uzvišena (Ognjen Stanković)
Toliko je truda proteklo u njenim mislima, nevinim osmesima i bremena u stalnom i vernom zamahu smelog srca. Znala je da voli snenim idejama, toplim pogledima i rumenim osećanjima… Njena je duša poezija, dah njen opijajući, duh savršeni: Prvi i poslednji, ona je moj dragulj izbrušeni, A reč s njenog srca dar sjajni — istovetan tajni. Dok sam bio u visini te sutoni, i bio zasenjen u toj blizini, plutao sam oblacima udobnim ne poznajući zov ljubavni. Ognjen Stanković Naslovna fotografija: Unsplash
Хоће ли човек упознати Бога? (Никола Благојевић)
Последица изузетне жеље уметника да изрази свој бунт према етикети која му је окачена јесте настанак слике „Аутопортрет дегенеричног уметника”[1]. У тим тренуцима, пре настанка уопште и идеје да реагује на овако узвишен начин, може се претпоставити да је уметник, који не преза од тога да јавно каже да су све етикете сувишне, сам себе…
Hibakuša (Vladan Krečković)
Avgust je oboleo od fisije uranijuma, u anamnezi je pisalo: „previsoka temperatura, otežano disanje i truljenje tkiva”. Grad fotografisan prejakim blicem. Niko se nije smejao. Udar je zgradama razbio zube, beton ponovo pretvorio u prašnjave staze kojima su nekada odlazili ribari. Povratni talas zbrisao je kimono sa moje majke. Zauvek joj tetovirao leđa krvavim granama trešnje….
Naša velika, bela kuća (Jelena Ljubenović)
Μεταμεσονύχτιος Παράδεισος Το μεγάλο λευκό μας σπίτι Είναι πιο λαμπρό τις νύχτες Φεγγοβολά, λάμπει Και σκέφτεται πως Να είναι πιο ανοιχτόκαρδο και Καλύτερο στο σήμερα παρά στο χθες Σε αυτό το όνειρο Η Μαμά- ο μπαμπάς Ο Μάρκος και η Ντραγάνα Στα όνειρα τους Οικοδομούν Ένα νέο σπίτι Όχι πιο μακριά από τα αστέρια Από…
Драмолина (Љиљана Павловић Ћирић)
Реч аутора Драги читаоче, ова је „Драмолина” кратка драма у стиху, заснована на истинитим догађајима а прилагођена потребама књижевнога конкурса о једној од најтежих а, нажалост, вечних тема – насиље над женама које често води у саму крајност – фемицид. Радња драме везана је за ,,брисани простор“, изопштен од нормалнога тока времена, попут хронотопа у…
U svetu digitalne umetnosti (Tamara Đokić)
„Samo umetnost može svetu snova udahnuti privid stvarnog života, a stvarni život maštovito preobraziti u čudesan oblik snova.“ (Džonatan Ričardson) Autor: Tamara Đokić (Magnovena)
Једном кад све прође, само ћемо заблуде и памтити (Никола Трифић)
Малена Све године твоје ја двапут у себе могу да ставим, и да остану још које, оне – што се пред Богом крију, а пред ђаволом не броје. Све страхове твоје ја давно сам умро и васкрсо пре твог првог дана… Мој крст је давно свој гроб видeо, много пре твог првог надања,…
Tajna (Bojan Džodan)
Kao što nam siluete koje nas okružuju mogu pomoći da osvetlimo svoju tajnu, tako i dobro zagledani u svoju tajnu možemo pronaći svetlost u kojoj će uživati oni koje sretnemo. Neka ova izložba senki bude poziv da se bolje zagledamo jedni u druge, kako bismo u tajnama drugih pronašli sebe. Celu seriju fotografija možete pogledati na linku…
Fin kao posleratna misa (Ana Ubavić)
Vrč pijanstva Vlasnički list, smrtovnica, grotlo jame što zjapi tebi u lice, čudotvorko moja. Nedostajanje kao lepet krila u praznom stomaku, poznat, nepriznat sin, otac, dete, ljubavnik virtuelni. Kličem ti punim srcem, pamučnim jecajem na falte, kartonska kutijo, vapaju, blefu. Ja sam zveket, ja sam lascivna imenica. Ja sam sve što želiš, iako ostajem ja,…