Није ми јасно Ево већ деветнаест година не схватам Зашто морам да живим по вашим правилима Па ви нисте створили свет Шта има везе што изгледам као плави анђео Ја бих да пушим марлборo дуги тач тамни И тетовирам бесмислице у припитом стању Иако не пијем Можда ми је животни сан Да гајим козе на Златару А не да завршавам школе Да не дајем испите Већ срећу и хаос сваком кога сретнем Не желим да будем фина према грознима Ма не желим ни на улици да им се јавим Већ бих да им саспем у једнo од лица Како ми њихова дволичност иде на живце Нећу да учествујем у испразним разговорима Хоћу да причам о самоћи која нас дави Правој љубави ако уопште постоји Звезданој прашини из које смо постали Или само да шћућурена ћутим у твоме загрљају Желим да штенцима покрај контејнера дам кору хлеба Или макар топао поглед Да у реченицама налазим скривени смисао Или да га смислим, ако га већ нема Да размишљам, размишљам, размишљам И опет ништа не схватим Или да правим грандиозне планове касно увече А онда се ујутру једва искобељам из кревета Жудим за искреном речју, иако је псовка За сузама, смехом, буком, бесом, А не лошим представама још лошијих глумаца Често зажелим и да будем амеба Па да се у неповољним условима (Који су код мене сваких пет минута) Зачаурим и пустим живот да пролази поред мене Чешће зажелим да будем птица А ви сте ми рекли да јe немогуће да добијем крила и полетим И било би фантастично када бих могла да Све бесове и туге давно закопане лопатом ископам из себе А не да покушавам да се изразим кроз стихове и строфе Иако ће они свакако бити погрешно протумачени Људи ће увек бркати оно што јесам Са њиховом идејом о ономе шта сам Стално ћу имати по неко кило вишка По неку даску у глави мањка Превише ћу причати, прегласно се смејати Ходаћу као руски тенк, а не француска дама Моје мисли ће бити превише црне А плеј-листе у телефону просто просте Знаће они боље како да живе мој живот Можда јер их подсећам на све прећутане истине Или све лажи изговорене себи у часовима ишчекивања…
Категорија: AUTORI
„Nišvil” 2020 – nagrada za životno delo
Nagrada festivala „Nišvil” za životno delo ove godine pripala je Milošu Miši Krstiću, proslavljenom džez pijanisti, kompozitoru, aranžeru, pedagogu, istoričaru džeza i esejisti. Uz čestitke izvođaču, prenosimo deo njegove izvedbe.
Svezano (Bogdan Lazarević)
Zovem se Bogdan Lazarević, imam dvadeset i jednu godinu i vezom se aktivno bavim već dve godine. Ne znam zašto baš vez. Valjda zbog toga što u trenutku kada sam saznao za vez nije bilo puno ljudi sa kojima bih mogao da se poredim (a ja mnogo volim da se poredim), pa mi je sve…
Izbor iz zbirke kratkih priča „Tramvaj 12” Natalije Vučićević
CIPELE Volim cipele, rekli biste kao i većina žena, ali ja ih volim kao neka mala stvorenja koja pričaju svoju priču. Poseban je osećaj kad kupujem nove, za to vreme već zamišljam uz šta ću sve moći da ih nosim, ali i šta će neko reći kad ih vidi. Svaka od njih podseća na neku…
Поезија прождире моје сузе (Јелена Љубеновић)
МАЛА, САЊИВА АПОКАЛИПСА У ноћи снажног и живописног месецаседела сам на тераси, на плишавом и меканом јастучићуи погледаном тако непрегледнимокретала сам се ка најбеличастијим звездицама Припремале су се за починаки остављале пространи небески сводчовековим сновима и стиховима Дивног Месец је први повео све звезде ка скривеним величинамаогласио се последњим беличастим зракоми корацима сасвим непојавним и…
И шта је људе навело да пожеле бити тако похлепни (Александра Вукић)
Представа Главни јунак Управо је ступио На позорницу. Госпођа Смрт је ту. Пред нама И нашим уплашеним очима. Чује се крик. Један снажан вапај, И молбе да ова Ужасна реалност Угаси своја светла. Макар на тренутак Спусти своју завесу, И заврши представу. Црна завеса пада, Али комад није готов. Трагедија је постала жива. А…
Планета надања (Стефан Лазаревић)
*** Ноћас сам сањао опроштај како љуби истину као жену. Месец од порцелана накривљен над брзином Старења шапутао је да ја у односу на себе не мирује(м). Негде у потиљку космоса, у дубине неистражене свесности, око последњег неурона светлости кружи планета надања, на којом слободном вољом умире бесмртни Бог искупљења. Кожа и кост само су…
Nasukan na brodolomu misli (Lazar Stanković)
LETNJA OMAMA Letnja omama, ti i ja govorim ti ono što želiš da čuješ magija na zadnjem sedištu auta Telo na telo, kulminacija Lukave usne, na vratu privezak Međusobna kleptomanija poljubaca Prazna boca, ne znam ko si, ne znaš ko sam. Mogu da ti ponovim, iako ćeš zaboraviti, Mada da ti priznam, nisam…
MI O DRUGIMA, DRUGI O NAMA
ДЕРИДИЈАНСКА ПОЛЕМИКА О ПЛАТОНОВСКОЈ ТЕМИ У КАФКИЈАНСКОЈ АТМОСФЕРИ НАШЕ СТВАРНОСТИ
(Владан Матијевић, Слобода говора, Београд: Лагуна 2020) Од паратекста Слободе говора до последњег питања са 300. стране, у кафкијанској атмосфери романа сведочимо у исти мах античкој и савременој сцени суђења речи коју је међу првима, аргусовски и језгровито приказао Платон у дијалогу Федар или О лепоти;[1] на сред суднице историје писана реч достојанствено ћути (или…





