СРЕЋА Признај, драго ти је што си ме срео Признај, драго ти је што си ме срео, Иако овде, иако на трен, И одолео ниси дотаћи ми руку, Иако од додира њеног Не дрхтиш као пре. Признај, желео си раширити руке И мириса моје косе осетити чар, Пожелео си поново, признај себи, Да загрљај…
Категорија: AUTORI
Часовник (Јелена Коцић)
Ускршње јутро, почетак априла, рано пролеће. Понеки сунчев зрак стидљиво се јављао након кишног јутра, пробијајући се кроз облаке. Одавно је време да започнем дан, али сам и даље била мрзовољна. На зиду је било много урамљених фотографија, постера, слика, и једна белина где је некада стајао сат, а сада само рупица која је остала…
У међупростору (Јелена Љубеновић)
سلامى الثانى الناس سوف يحلون السلام وسوف يطيعون جميع الأطفال عند نهاية العالم يقف خيالهم يا الله، بنعمة الريح أرني إذا كنت شجاع الحرية في داخلي Мој други мир Људи ће се приближити миру и послушаће сву децу када апокалипсе зауставе њихова маштања Боже милошћу ветра покажи ми да ли сам…
Трагови борбе посматрани кроз маглу (Јована Ђокић)
Микеланђело Око врата дах ране јесени, док за петама корачају хладне летње ноћи , и по која језа спушта се, спушта се попут Микеланђелове руке на скулптуру. Свуци одећу, да видимо ране, те које продиру кроз кожу, која је попут свиле и трња. Руке Микеланђела и тело то, тајне крију, то њихов пакт је. Археолошко…
Инвентар времена (Ивона Савић)
1. Како тон успева да будедругачији ноћу?Ноте су потпуно исте,људи који свирају су исти,али мрак доносиинвентар временакоје је далеко иза нас.Живе ли сви људииз прошлостииспод кревета?Чим се мрак искраде,пришуња,они скачу по креветуи јастукудок их ми не изаберемо.Навиру ли сећања наношењем ветракроз одшкринуте прозоре?Или је за све то кривамузичка нота?Шири се од ухадуж целог теладо ножних…
Kada te volim (pesme Nizara Kabanija u prevodu Ane Ubavić)
Nizar Kabani je sirijski diplomata, pesnik i izdavač. Toliko je lepote u njegovom pevanju o ljubavi da bi se neko mogao zaljubiti samo čitajući ga. Toliko je ljubavi prema domovini u njegovom pisanju da se čovek oseti kao da je i njemu deo srca istrgnut. Kažu da je bio omražen. Valjda je svu ljubav iz…
Сам мораш наћи своје путе (Саша Јочић)
СЛОБОДИШТЕ Видиш ли синко ове хумке чудне чујеш ли кости што су у смрти пиште душе предака наших увек су будне само их скрива вечно Слободиште У трену једном Усуд им животе узе знајућ зашто гину смрт им беше лака ваздигнути вером без иједне сузе беху диви са лицима јунака Предака твојих овде леже рахле…
„Устај! Кад си могла да легнеш, можеш и да устанеш” – о филму „Неко те ипак чека” (Стефан Симоновић)
Филм Неко те ипак чека снимљен је у продукцији драмског и домаћег серијског програма РТС-а. Ово остварење, чији је редитељ Марко Новаковић, премијерно је емитовано 2009. године. У овом есеју, додуше, без појмовно-критичког апарата филмске уметности, настојимо да укажемо на фигуру жене растргнуте између сопствених (друштвених) вредности и специфичног окружења у коме се налази. Филм је структуриран из три…
Рембоов „пијани бродˮ са полупаном палубом од снова (Стефанија Брчић)
Није ми јасно Ево већ деветнаест година не схватам Зашто морам да живим по вашим правилима Па ви нисте створили свет Шта има везе што изгледам као плави анђео Ја бих да пушим марлборo дуги тач тамни И тетовирам бесмислице у припитом стању Иако не пијем Можда ми је животни сан Да гајим козе на Златару А не да завршавам школе Да не дајем испите Већ срећу и хаос сваком кога сретнем Не желим да будем фина према грознима Ма не желим ни на улици да им се јавим Већ бих да им саспем у једнo од лица Како ми њихова дволичност иде на живце Нећу да учествујем у испразним разговорима Хоћу да причам о самоћи која нас дави Правој љубави ако уопште постоји Звезданој прашини из које смо постали Или само да шћућурена ћутим у твоме загрљају Желим да штенцима покрај контејнера дам кору хлеба Или макар топао поглед Да у реченицама налазим скривени смисао Или да га смислим, ако га већ нема Да размишљам, размишљам, размишљам И опет ништа не схватим Или да правим грандиозне планове касно увече А онда се ујутру једва искобељам из кревета Жудим за искреном речју, иако је псовка За сузама, смехом, буком, бесом, А не лошим представама још лошијих глумаца Често зажелим и да будем амеба Па да се у неповољним условима (Који су код мене сваких пет минута) Зачаурим и пустим живот да пролази поред мене Чешће зажелим да будем птица А ви сте ми рекли да јe немогуће да добијем крила и полетим И било би фантастично када бих могла да Све бесове и туге давно закопане лопатом ископам из себе А не да покушавам да се изразим кроз стихове и строфе Иако ће они свакако бити погрешно протумачени Људи ће увек бркати оно што јесам Са њиховом идејом о ономе шта сам Стално ћу имати по неко кило вишка По неку даску у глави мањка Превише ћу причати, прегласно се смејати Ходаћу као руски тенк, а не француска дама Моје мисли ће бити превише црне А плеј-листе у телефону просто просте Знаће они боље како да живе мој живот Можда јер их подсећам на све прећутане истине Или све лажи изговорене себи у часовима ишчекивања…
„Nišvil” 2020 – nagrada za životno delo
Nagrada festivala „Nišvil” za životno delo ove godine pripala je Milošu Miši Krstiću, proslavljenom džez pijanisti, kompozitoru, aranžeru, pedagogu, istoričaru džeza i esejisti. Uz čestitke izvođaču, prenosimo deo njegove izvedbe.