JA… MOŽDA NISAM… Poznate me. Namrštenog. Nasmijanog. Kožu znate, zategnutu preko lica, kao preko bubnja. Znate ruku koja pruža, i ruku koja uzima, poznate moje zube, oštre, krnjave, zube kidače, znate da moram, i da ne mogu. Koračam poput tigra sred prašume sasvim običnom ulicom… Znate oči, vodenaste. Naopake. Pogledate u njih: a tamo pustinja,…
Категорија: AUTORI
Путовање у „Тамни вилајетˮ (Марија Веселиновић)
Матија Бећковић У Тамном вилајету Марија Веселиновић поверава папиру оно што ником другом не би рекла.И што су те исповести дубље и искреније, остају не само личне тајне него постају и тајна поезије. Реч Ако останеш недоречен пред неким, Реч пред тобом неће. Та, коју си сачувао само за себе, прогањаће те док те потпуно…
Koja si tajna ovog sveta? (Aleksandra Manojlović)
NOVEMBAR U gustom mraku mrkli mrak postajem dok se nad modrom travom uzdiže u zimskoj noći toplotu mi otima, uzima, oduzima. U odrazu vidim svoje oči spuštene i meke postaće reka, postaće rosa, nestaće u jutru, držim ti hladnu ruku. Govorim: nemoj. Šapućem i preklinjem pa odćutim svaku reč – koja je živa. Sila si…
Razum s rimom složi, to se sad zahteva (Nevenka Balanesković)
CHANT I C’est en vain qu’au Parnasse un téméraire auteur Pense de l’art des vers atteindre la hauteur: S’il ne sent point du ciel l’influence secrète, Si son astre en nqissqnt ne l’a formé poëte, Dans son génie étroit il est toujours captif; Pour lui Phébus est sourd, et Pégase est rétif. Quelque sujet…
Рађање (Андријана Попадић)
Једног јутра је сванула ноћ. И било је хладно. И смрзавале су се птице. И падале су песме с кровова. У то свануће ноћи умро је неко твој. Онај кога су ноге носиле далеко, онај чији је поглед био бистар, онај чије су руке мазале мелеме на твоје ране, онај што те слушао и чуо, онај што ти…
Зло уништава оне који га полажу (Димитрије Судимац)
Зло? Шта или кога данас можемо сматрати злим? Да ли људе око нас, наше поступке или можда нешто веће? Нажалост, као и многи, осетио сам многа злодела на својој кожи. Верујем да сам из тих догађаја извукао најбоље и научио како да препознам када нешто није добро за мене. У религијама, али и генерално у…
Трагом афоризама Јоване Ђокић
Када заволиш дубину, површина постаје монотона. Тама некада бива јача од светлости. Свако има свој терен игре. Онолико колико је потребно шахисти да начини потез, два. Толико потребно је људском уму да начини грешку коју ће назвати ултиматум. Уметност је карактеристика човекове душе, душа уметника крије непроцењиве дубине. Као што мастило на папиру траг остави,…
Povratak sazvežđu (Tijana Miljković)
LETARGIJA vetar iz Afrike seje reči odbačene nemire u ljudima gledam kroz prozor u tom se gledaju tek stvara svet htela bih da me odozdo uredni pravougaonici deteline i kukuruza smiruju zarđali sam vetrokaz na umornom krovu stvarnost žuri za njom odlazi ono što je vetar iz Afrike posejao reči odbačene…
O filmu „Leptirica” (Nikola Miladinović)
„Nije mrtvo ono što je večnoga sna” Zahvaljujući skorašnjoj restauraciji pojedinih ostvarenja domaće kinematografije, pored filmova Salaš u malom ritu i Grlom u jagode, u prilici smo da se podsetimo i horor klasika Đorđa Kadijevića i, sa šačicom piksela više, opet uronimo u studen i tamu kojom i danas pleni Leptirica. U moroznoj sedmoj dekadi…
Can you really love me for who I am (Ana Jočić)
Who am I? Who am I to speak about love or be a judge of characters? I canʼt, ʼcause Iʼm yet to be found. I have yet to find what secrets I keep within, to travel the world and feel a touch of rain on my skin. I have to remove all of my masks…