„Nije mrtvo ono što je večnoga sna” Zahvaljujući skorašnjoj restauraciji pojedinih ostvarenja domaće kinematografije, pored filmova Salaš u malom ritu i Grlom u jagode, u prilici smo da se podsetimo i horor klasika Đorđa Kadijevića i, sa šačicom piksela više, opet uronimo u studen i tamu kojom i danas pleni Leptirica. U moroznoj sedmoj dekadi…
Категорија: AUTORI
Can you really love me for who I am (Ana Jočić)
Who am I? Who am I to speak about love or be a judge of characters? I canʼt, ʼcause Iʼm yet to be found. I have yet to find what secrets I keep within, to travel the world and feel a touch of rain on my skin. I have to remove all of my masks…
Трагом надања (Милица Шејић)
СРЕЋА Признај, драго ти је што си ме срео Признај, драго ти је што си ме срео, Иако овде, иако на трен, И одолео ниси дотаћи ми руку, Иако од додира њеног Не дрхтиш као пре. Признај, желео си раширити руке И мириса моје косе осетити чар, Пожелео си поново, признај себи, Да загрљај…
Часовник (Јелена Коцић)
Ускршње јутро, почетак априла, рано пролеће. Понеки сунчев зрак стидљиво се јављао након кишног јутра, пробијајући се кроз облаке. Одавно је време да започнем дан, али сам и даље била мрзовољна. На зиду је било много урамљених фотографија, постера, слика, и једна белина где је некада стајао сат, а сада само рупица која је остала…
У међупростору (Јелена Љубеновић)
سلامى الثانى الناس سوف يحلون السلام وسوف يطيعون جميع الأطفال عند نهاية العالم يقف خيالهم يا الله، بنعمة الريح أرني إذا كنت شجاع الحرية في داخلي Мој други мир Људи ће се приближити миру и послушаће сву децу када апокалипсе зауставе њихова маштања Боже милошћу ветра покажи ми да ли сам…
Трагови борбе посматрани кроз маглу (Јована Ђокић)
Микеланђело Око врата дах ране јесени, док за петама корачају хладне летње ноћи , и по која језа спушта се, спушта се попут Микеланђелове руке на скулптуру. Свуци одећу, да видимо ране, те које продиру кроз кожу, која је попут свиле и трња. Руке Микеланђела и тело то, тајне крију, то њихов пакт је. Археолошко…
Инвентар времена (Ивона Савић)
1. Како тон успева да будедругачији ноћу?Ноте су потпуно исте,људи који свирају су исти,али мрак доносиинвентар временакоје је далеко иза нас.Живе ли сви људииз прошлостииспод кревета?Чим се мрак искраде,пришуња,они скачу по креветуи јастукудок их ми не изаберемо.Навиру ли сећања наношењем ветракроз одшкринуте прозоре?Или је за све то кривамузичка нота?Шири се од ухадуж целог теладо ножних…
Kada te volim (pesme Nizara Kabanija u prevodu Ane Ubavić)
Nizar Kabani je sirijski diplomata, pesnik i izdavač. Toliko je lepote u njegovom pevanju o ljubavi da bi se neko mogao zaljubiti samo čitajući ga. Toliko je ljubavi prema domovini u njegovom pisanju da se čovek oseti kao da je i njemu deo srca istrgnut. Kažu da je bio omražen. Valjda je svu ljubav iz…
Сам мораш наћи своје путе (Саша Јочић)
СЛОБОДИШТЕ Видиш ли синко ове хумке чудне чујеш ли кости што су у смрти пиште душе предака наших увек су будне само их скрива вечно Слободиште У трену једном Усуд им животе узе знајућ зашто гину смрт им беше лака ваздигнути вером без иједне сузе беху диви са лицима јунака Предака твојих овде леже рахле…
„Устај! Кад си могла да легнеш, можеш и да устанеш” – о филму „Неко те ипак чека” (Стефан Симоновић)
Филм Неко те ипак чека снимљен је у продукцији драмског и домаћег серијског програма РТС-а. Ово остварење, чији је редитељ Марко Новаковић, премијерно је емитовано 2009. године. У овом есеју, додуше, без појмовно-критичког апарата филмске уметности, настојимо да укажемо на фигуру жене растргнуте између сопствених (друштвених) вредности и специфичног окружења у коме се налази. Филм је структуриран из три…