ТРАГАЊЕ У најтужнијој песми туга се не помиње. Винеш се у потоњу сумњу, Сунцу под облаке. Трагаш за вечном лепотом ништавила. Но, не знаш где да идеш. Ено… У оној исконској доброти, што за њу нема места на овоме свету, видиш трачак светлости и дозлабога таме. И више ништа није онако како је некада изгледало….
Категорија: AUTORI
Вековање мога трена (Андријана Попадић)
Ако ти напишем песму да ми недостајеш… Ветар ће престати да ме својим хуком плаши и уплешће се нежно у моју косу. Сунце ће ме загрлити, покушаће да ме отме од хладноће, а она се неће бунити, повући ће се у своје тамне одаје. Јутро и ноћ ће се препирати које од њих двоје ће…
Zaboravljeni umetnik (Aleksa Kostadinović)
Stajao je sam na pozornici i pogledom prelazio preko praznih stolica sakrivenih od svetlosti reflektora, stežući očne mišiće kako bi bolje video. Sem prosedog starca u zadnjem redu, u pozorištu nije bilo nikog. Dobro ga je poznavao, ali je davno digao ruke od njega. „Svi su me napustili”, pomislio je. Taj čovek, jedini verni obožavatelj…
„Umetničko delo je vrisak slobode“ (Luka Dinić)
„Umetničko delo je vrisak slobode.“ – Christopher Lasch Luka Dinić
Нечије изгубљено пролеће (Јована Ђокић)
Руке Корачамо и километре пређемо, ноге уморе се, а године прошле су, као од ока трептај. На собном сточићу и даље стоји део један, који празан остаће. У полумраку и по дану тражила сам те, а руке твоје од мене бежале су, као јање од орла, као лава од вулкана. Трчала сам ка теби, док…
Jer smo rođeni za patnju. Za rastanak… (Suzana Trifunović)
1. Zavolela sam te. Nekako sam se sjedinila sa tobom. Bog nek prosti ako nečije grehe plaćamo. Tiša si od noći, a opet ti čujem vrisak. Malo je nas koji te čujemo. Ogluveli su od zlobe. Postala si sinonim za nešto upokojeno, nešto što se ne budi više. A ja te ne dam! Kroz mene…
Majka je ključ naše tajne (Anđelija Arbutina)
Moć straha je neizmerna. Kontroliše umove, postupke, živote, pa i budućnost. Kontrolisao je i njihovu. Vetar je silovitno duvao, povijajući odavno izlomljene, gole grane trulog drveća. Nebo je bilo ispunjeno cementnim oblacima, ali se znalo da kiše neće biti. Nijedna kap nije pala mesecima. Ona je sporo koračala ispucalom zemljom, ostavljajući mizerne, skoro neprimetne tragove…
Zaostali ukus u ustima (Anđelija Arbutina)
Svom težinom naslonila se na vrata koja su se cvileći otvorila. Gazila je vazdušastu mahovinu, ostavljajući kaljave stope za sobom. Vazduh je bio težak, zidovi su odavali prazninu, a muk je bio svuda, u svakoj pukotini. Toplim dlanovima klizila je po hrapavom zidu sve dok sveže nalakirani nokti nisu pritisnuli prekidač i trepavice se ispunile…
СТВАРНОШЋУ ОЖИВЉЕНА И ОТЕЖАНА ПРИЧА или ДЕРИДИЈАНСКА ПОЛЕМИКА О ПЛАТОНОВОЈ ТЕМИ У КАФКИЈАНСКОЈ АТМОСФЕРИ СТВАРНОСТИ
(Владан Матијевић, Слобода говора, Београд: Лагуна 2020) Од паратекста Слободе говора до последњег питања са 300. стране, у кафкијанској атмосфери романа сведочимо у исти мах античкој и савременој сцени суђења речи коју је међу првима, аргусовски и језгровито приказао Платон у дијалогу Федар или О лепоти;[1] на сред суднице историје писана реч достојанствено ћути (или…
Ружо моја (Јована Радовановић)
Шетам улицом. Дечји смех одзвања. Скачу, трче, јуре се. Родитељи гледају већ своја посла. Скупили се у нечијем дворишту, у летњиковцу. Чини ми се да су гледали неки видео на телефону. Прилази дете, каже: – Тата, тата, хајде да се играш са нама. Буди наш ледени деда. – Касније сине, видиш да гледам нешто. Имаш…