Било је необично топло те новембарске ноћи када сам одлучио да посетим смрт. Ни мање ни више, чекала је испод моста једну девојку да скочи и да се утопи. То је тако безазлено. Сматраш да ћеш побећи од нечега, а заправо си све време ту, на земљи, као и све оно што је постојало и…
Категорија: AUTORI
Plamen na tamnom mestu praživota (Ivana Jovanović)
Molba Dopusti mi da te volim onako kako proleće voli sadnju i cvetanje, kako majka voli decu, kako zemlja voli kišu. Dopusti mi da te volim, dane da ti prožmem vizijama o blaženim noćima, a noći o boljim danima, da se uzdižeš sa čežnjom kao gorski orao, da se kovitlaš sa nadom kao morska bura. Dopusti mi da te volim kao krik pri rođenju, kao lelek pri umiranju, kao plamen na tamnom mestu praživota što se iz pećina probija do prvog vazduha. Dopusti da te volim kao purpurno nebo izjutra, kao nevinost detinjstva, kao zanos slatke mladosti. Dopusti mi da te volim kao raskošnog kralja,…
Магдалена (Ивана Стојановић)
У тамној води реке огледала су се зелена дрвећа која су се више нагињала ка њој. Због њиховог зеленила и вода је добијала зелену боју помешану са наранџастом бојом сунца, које се тек успињало на плаво небо. У даљини се налазио стари млин који је одавно престао да ради. Сада је своје рушевине огледао у дубоком кориту реке…
Mrak tuđih neznanja (Nenad Kostić)
Nove pesme Pišem nove pesme da se njima ogrnem. Kada mi bude hladno, kada budem usamljen i nevoljen od ljudi i sebe. Kada bude nevidela vodiće me za ruku. Moje kosti i moja krv, kada ne bude mog tela, nova koža da je obučem. I kada ne bude glasa, biće mojih reči zvuk. Moje oči da gledam kada…
Povratak prevremeno rođenoj samoći (Tijana Miljković)
HODOČAŠĆE dok sam putovala ka tebi klanjala sam se listovima deteline previdela olujne znakove u lepljivoj praznini između kože i ničega ostavila apetit dok sam putovala ka tebi pamtila sam nepoznata lica ogluvela razgovore sekla kilometre dok sam putovala ka tebi okaljana i pognute glave vraćala sam se prevremeno rođenoj samoći koja me…
Umetnički dnevnik Jane Kostić (crteži i slike)
„Crtati znači okružiti ideju linijom.“ (Henri Matis) „Slikamo očima ljubavi, pa nas stoga moraju ocijeniti samo oči od ljubavi.“(Gotthold Ephraim Lessinг) Biografija: Jana Kostić učenica je ETŠ „Mija Stanimirović” iz Niša. Trenira odbojku u ženskom odbojkaškom klubu „Student”. U slobodno vreme crta i slika. O svom talentu kaže: „Smatram da je crtanje najbolji način da…
Породица у кафкијанској атмосфери (Ирена Димитријевић)
(„Метаморфоза” Франца Кафке) Придев кафкијанско настао је од имена значајног прашког писца двадесетог века Франца Кафке. Двадесети век у Европи утицао је на људе тог времена. Индустријализација, борба за радничка права, последице рата само су неки од догађаја који су узбуркали животе становника. Кафкијанско стање скоро да је заменило стање меланхолије, апсурда и празнине. Настао као део из жаргона, представља примораност човека да се налази у…
Zimsko veče (u prevodu Nevenke Balanesković)
Émile NELLIGAN (1879–1941) Poésies complètes, 1952 SOIR D’HIVER Ah ! comme la neige a neigé! Ma vitre est un jardin de givre. Ah ! comme la neige a neigé! Qu’est-ce que le spasme de vivre À la douleur que j’ai, que j’ai. Tous les étangs gisent gelés, Mon âme est noire! où-vis-je? où vais-je? Tous…
Да л’ је срећа или туга? (Марко Маринковић)
Кад мушкарац плаче Не брини сине шта други кажу што ти се смеју по глави скачу не мари за то пусти их лажу понекад сине и најјачи плачу Предуго они били су јаки па сузе сад су кренуле саме не веруј њима то каже сваки плакање није само за даме Мушкарац исто осећа јако живот га лупа о морске стене небитно ко је заплаче свако плакање није само за жене Извор инспирације Песмо моја, моја реко, дошла си ми ко бујица, па се чујеш ти далеко и лепршаш као птица. Ти си, песмо, као шума, изгубих се ја у теби, што ме узе ти за кума, да ја име даднем теби. Као отац својој кћери, какво желиш то ћу дати, песмо моја, не замери, што ти име нећу знати. Не љуте се нежне риме што немају своје име, ал’ сањају снове своје, да стихове свилом кроје. …
Bазнесење и пад (Зорица Живановић)
Под велом Задојена сновима под велом маштања, лакше нацртам својој мисли лотосе. Даривам ливаду златом и сећањем на негдашње миомирисе. Огрезла кроз снове у опојне сцене неких прича с укусом сласним. Дан изјутрим, а залазак успавам трептајем страсним. Чашу немира испијам, док зрели плод свежином мами. Дочеках звездано поље над ружама. Чулима свим упијам…