Украо сам са росних поља последњи загрљај сунца, земљо моја. И дан-данас устанем кад причам о теби, о твом терету који лежи закопан дубоко испод маслачка и камилице. О твојим сузама које заливају пролећно цвеће, о твојим рукама избоденим трњем. Човек је проклет. Проклет да преживи, а можда не би требало. Проклет да гледа како…
Категорија: AUTORI
Anđeli sa fresaka (Milica Milenković)
Zimski dvorac, Sankt Peterburg, Rusija, pre Velikog rata. „Kapetan Prve klase, doktor Andrej Kuznecov”, objavio je bliski prijatelj svečano pred kraljem Nikolajem, na šta se kralj očinski obradovao, „magistriraće uskoro farmaciju”, nastavlja sa pohvalama prijatelj, na šta se kralj još više uzbuđuje, pomislivši na malog Alekseja koji boluje od hemofilije. Međutim, to je porodična tajna, i on ne zna kako da započne…
Balerina (Radmila Vojinović)
Učiteljice vole štrebere. Sedela sam u prvoj klupi, stalno sam držala dva prsta u vazduhu, nadahnuto recitovala, bila predsednik razredne zajednice i išla po dnevnik i kredu u zbornicu. „Jovićeva”, rekla mi je učiteljica, „ostani posle škole i poradi malo gramatiku sa Simićevom.” Darja Simić sedela je u poslednjoj klupi. Učiteljica je pogurala decu iz…
Uzvišena (Ognjen Stanković)
Toliko je truda proteklo u njenim mislima, nevinim osmesima i bremena u stalnom i vernom zamahu smelog srca. Znala je da voli snenim idejama, toplim pogledima i rumenim osećanjima… Njena je duša poezija, dah njen opijajući, duh savršeni: Prvi i poslednji, ona je moj dragulj izbrušeni, A reč s njenog srca dar sjajni — istovetan tajni. Dok sam bio u visini te sutoni, i bio zasenjen u toj blizini, plutao sam oblacima udobnim ne poznajući zov ljubavni. Ognjen Stanković Naslovna fotografija: Unsplash
Хоће ли човек упознати Бога? (Никола Благојевић)
Последица изузетне жеље уметника да изрази свој бунт према етикети која му је окачена јесте настанак слике „Аутопортрет дегенеричног уметника”[1]. У тим тренуцима, пре настанка уопште и идеје да реагује на овако узвишен начин, може се претпоставити да је уметник, који не преза од тога да јавно каже да су све етикете сувишне, сам себе…
Hibakuša (Vladan Krečković)
Avgust je oboleo od fisije uranijuma, u anamnezi je pisalo: „previsoka temperatura, otežano disanje i truljenje tkiva”. Grad fotografisan prejakim blicem. Niko se nije smejao. Udar je zgradama razbio zube, beton ponovo pretvorio u prašnjave staze kojima su nekada odlazili ribari. Povratni talas zbrisao je kimono sa moje majke. Zauvek joj tetovirao leđa krvavim granama trešnje….
Naša velika, bela kuća (Jelena Ljubenović)
Μεταμεσονύχτιος Παράδεισος Το μεγάλο λευκό μας σπίτι Είναι πιο λαμπρό τις νύχτες Φεγγοβολά, λάμπει Και σκέφτεται πως Να είναι πιο ανοιχτόκαρδο και Καλύτερο στο σήμερα παρά στο χθες Σε αυτό το όνειρο Η Μαμά- ο μπαμπάς Ο Μάρκος και η Ντραγάνα Στα όνειρα τους Οικοδομούν Ένα νέο σπίτι Όχι πιο μακριά από τα αστέρια Από…
Драмолина (Љиљана Павловић Ћирић)
Реч аутора Драги читаоче, ова је „Драмолина” кратка драма у стиху, заснована на истинитим догађајима а прилагођена потребама књижевнога конкурса о једној од најтежих а, нажалост, вечних тема – насиље над женама које често води у саму крајност – фемицид. Радња драме везана је за ,,брисани простор“, изопштен од нормалнога тока времена, попут хронотопа у…
U svetu digitalne umetnosti (Tamara Đokić)
„Samo umetnost može svetu snova udahnuti privid stvarnog života, a stvarni život maštovito preobraziti u čudesan oblik snova.“ (Džonatan Ričardson) Autor: Tamara Đokić (Magnovena)
Једном кад све прође, само ћемо заблуде и памтити (Никола Трифић)
Малена Све године твоје ја двапут у себе могу да ставим, и да остану још које, оне – што се пред Богом крију, а пред ђаволом не броје. Све страхове твоје ја давно сам умро и васкрсо пре твог првог дана… Мој крст је давно свој гроб видeо, много пре твог првог надања,…