U Plažanu kraj Despotovca u Resavskom kraju, 26. godinu početkom juna održana je tradicionalna pozorišna manifestacija Majske amaterske pozorišne svečanosti (MAPS). Za nagradu su se nadmetala tri pozorišta iz Ćuprije, Jagodine i Starog Sela. Pobednik festivala je pozorište iz Jagodine sa predstavom Opet plače, al sad od sreće po tekstu Novice Savića, a u režiji…
Категорија: AUTORI
Pust od pustolovina (Marko Milojević)
KRALJ STOPERA Pust od pustolovina, imam košmarne vizije u snovima. Ništavan od ništavila, gnušam se i celog života borim protiv društvenih normi, konvencija i pravila! Nerazumljiv zbog filistarskih nerazumevanja, pevam nerazumljiva, čudnovata pevanja. Stopiran od suvišnog, preteranog stopiranja, umoran sam od lažnih maski i večitog skrivanja. Antisiv od sivila svakodnevice, lutajući zarađujem dnevnice. Beznačajan od beznačajnosti na ovom beznačajnom svetu, postavši pesnik,…
Sveto je ono pred čim se drhti (Suzana Trifunović)
Svilenom rukom držala je pero, sakrivena od svih zala kraj kojih je živela. U zidinama svetinje pronašla je svoj dom, svoj mir. Ogrnuta Božjim blagoslovom, ta žena bila je više od žene, iznad ovozemaljskog. Takve se više nisu rađale. Večno zakleta Carstvu nebeskom pisala je, ostavljala tragove, dok su reči izvirale poput Ljubostinjske reke, bistre,…
Tugu i zaborav odnelo je vreme (Saša Jočić)
Saša Jočić Naslovna fotografija: Kinga Cichewicz, Unsplash
Na putu ka samome sebi (Milica Jočić)
„Gledao je oko sebe kao da prvi put vidi svet. Lep je bio svet, bio je šaren, neobičan i zagonetan, bio je svet! Tu je bilo modro, tu žuto, tu zeleno, plovilo je nebo i reka, stajala šuma i gore, sve lepo, sve zagonetno, magično, i usred toga on, probuđeni, na putu k samome sebi.”…
Čovek je biće osuđeno na slobodu (Marija Jovičić)
„Egzistencija prethodi esenciji”, rekao je jedan čovek sa važnim i jasnim zadatkom: otrgnuti se racionalnom. Njegovo ime je Žan Pol Sartr; rođen je 1905. godine u Parizu i ponekad nam njegove reči, čak i posle 116 godina, odjeknu u uglovima umova. Pored toga što je bio filozof i romansijer, dobitnik je i Nobelove nagrade, koju…
Grob odiše slavom i uspomenama (Marija Trifunović)
Vratimo se. U prošlost. Tamo gde more zapljuskuje svoju obalu. Tamo gde talasi miluju stene. Tamo gde ljudi i dalje žive znajući o nama, Srbima, više nego i mi sami. Tamo daleko… Čudan smo vam mi narod. Navikli smo na borbu za život. Navikli smo na rat. Spremni da u nekoliko ofucanih torbi, sa pokrpljenim…
Неколико питања о језичкој острашћености или покушају родног освешћивања (Стефан Симоновић)
Закон о родној равноправности донео је бројне негативне коментаре у широј јавности. Чини се да се међу противницима уопште и не покушава расветлити узрок доношења Закона и евентуалне промене којe исти може донети. Свесни чињенице да је проблем комплексан, будући да се може сагледати кроз призму различитих феномена (језички, социолошки, културолошки, правни итд.), овде дајемо…
Човек (Jован Ђорђевић)
Било је необично топло те новембарске ноћи када сам одлучио да посетим смрт. Ни мање ни више, чекала је испод моста једну девојку да скочи и да се утопи. То је тако безазлено. Сматраш да ћеш побећи од нечега, а заправо си све време ту, на земљи, као и све оно што је постојало и…
Plamen na tamnom mestu praživota (Ivana Jovanović)
Molba Dopusti mi da te volim onako kako proleće voli sadnju i cvetanje, kako majka voli decu, kako zemlja voli kišu. Dopusti mi da te volim, dane da ti prožmem vizijama o blaženim noćima, a noći o boljim danima, da se uzdižeš sa čežnjom kao gorski orao, da se kovitlaš sa nadom kao morska bura. Dopusti mi da te volim kao krik pri rođenju, kao lelek pri umiranju, kao plamen na tamnom mestu praživota što se iz pećina probija do prvog vazduha. Dopusti da te volim kao purpurno nebo izjutra, kao nevinost detinjstva, kao zanos slatke mladosti. Dopusti mi da te volim kao raskošnog kralja,…