Koliko sam dugo budna? Vreme predstavlja samo pojam. Ne, ja ne smem da zaspim, progutaće me ambis koji me je gutao iznova svake noći. To je crna rupa kojoj se dno ne nazire, večno propadanje i dekadencija sopstvenog uma. Tamo, izvan granica prostora, žive oni: ljudi izobličenih, spaljenih lica.  Međutim, ne žalim jer sam njihova … Настави са читањем Senke iza ogledala (Marija Jovičić)