Опет бих да песму ставим у ноћ. Далеку ледину неку, Над којом се надвило јато звезда скитница. Прогања ме замиљена глава крхог белутка, Расута ветровима псећих жеља у сузно око уплашеног џина закрвавело под покојним блеском тишине што надолази. Писао бих о несачуваној белој брези и шкрипи ковечега тајнама запечаћеним. О походима шаптача зашивених усана, … Настави са читањем Немири смирења (Стефан Лазаревић)