Na zamrznutim očima titrao je odsjaj meseca. Kad god bih se zagledala u njih, videla bih svet kako se preslikava, nalik na indigo. Sve je u tim očima živelo. „Zagrli me”, šapnula sam. Obujmio mi je rukama ramena i zagnjurio mi lice u prevoj vrata. Nije mogao da me vidi, ali sam po dodiru njegovih … Настави са читањем Postelja krvavih pupoljaka (Ana Ubavić)