„K’o gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja, Na polju jesen stoji. Sa njene dražesne glave Lisnatih vreža splet čarobno spušta se dole, Do same mirisne trave. Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu … Настави са читањем Jesen – „gorda carica” (Jelena Živanović)