Леси се не враћа кући (Јелена Јоцић)

Посвећено најбољем пријатељу из детињства… Дубока и густа шума у тамнозеленим тоновима, где се светлост једва пробијала кроз крошње столетног дрвећа, подсећала је на сцену из филма чијег се имена не сећам. У подножју једног огрубелог стабла, на тлу обраслом маховином, лежао је пас. Његова чупава глава почивала је на крилу девојчице из чијих су … Настави са читањем Леси се не враћа кући (Јелена Јоцић)