Поведи ме тихо у сазвежђе снова, где зраци сунца благо светлуцају, ветар мирно пева без бучних звукова, док нас милује у дугом загрљају. Нек срце моје трепти у наручју твоме, хоћу са тобом сад да летим без страха, бићу као роса на листу зеленоме, љубављу том нежном без горких уздаха. Не дај да тишина затвори … Настави са читањем Симфонија љубави (Драгојла Дивјак Топаловић)