Илузија Опет је на ломачи твоје сујете изгорела још једна илузија, сва надања, једно јесење сунце и уморно срце у пепелу небројаних страдања. Изнова мртва од свитања до заласка и само тек дишем… Дишем тегобно… Изгара у крви месеца још један дан, у етар ишчезава читав свет. Триптих Огољеној, без моћи, њој савршеној која више ништа … Настави са читањем Вазнесење и пад (Зорица Живановић)