Чаша црног вина, црна летња  хаљина, папуче, коса завезана у пунђу  и обилазак мирних улица Будве. Тамо где нема никога – тражим цркве, тврђаве, музеје… Ту проналазим и моје мисли и сећања.  Испред је моја будућност и све оно што могу постати, а назад – моја туга. Не знам зашто увек се вратим два корака уназад, … Настави са читањем Двосмисленост у сузама (Анђела Костић)