Људи обучени у црно дочекали су ме у кући. Било их је посвуда: на улазним вратима, у ходнику, на тераси, у собама. Блиједа лица у маси црног, познати и непознати погледи, пажљиви додири, благи стисак руке: „Прими моје саучешће.” Не упамтих сва та лица, која сам гледала замагљеног погледа кроз полуспуштене трепавице влажне од суза. … Настави са читањем Сахрана (Наташа Лујић)