Preda mnom su se kao u magnovenju smenjivali tama i svetlost, a sa njima i amorfne slike ljudi odevenih u crno, sa bledim licima kroz koja kao da nije tekla krv. Ni pre nisam video te ljude, a ostavili su tako jak utisak na mene da su me noćima kasnije progonili kroz košmare. Viđao sam … Настави са читањем Zar me se ne sećaš, Teodore?