Међуживот   Сад на свет пада сена нове ноћи У којој Бог поново открива свој додир Да нас подсети на самоћу и  Вучји час у мрклој тами зимске краткодневнице Кад пећ бубња у планинама изопштеника А у метрополи дивљаци у црвеном иницирају одојчад у живот са унутрашњим сагоревањем.   И само наша прошлост, као копрена,  Још … Настави са читањем Крунисање промашаја (Тиосав Пурић)