Сусрет са културом Русије на младу нишку уметницу Катарину Баћевић оставио је толико јак утисак да је своје импресије преточила у цртеже. Листајући њен црталачки дневник гледалац успева да завири у свет који почива на машти, а опет је дубоко утемељен у стварности. Иако вам се испрва може учинити да не постоји сличност са светом…
Категорија: AUTORI
Деведесете (Мирјана Бојанић)
У ноздрвама носим мирис У ноздрвама носим мирис дединог дувана купљеног испод шушкаве тренерке Боже дизелаша што има азил у Немачкој, стаж у нишком ка-пе дому, где данас кружни ток каже да је дом увек лево од право, и кућу у маали изнад незавршене хале. Деда се сводио на речи може и кеса, дај и…
O tajni nikome ni reči (Vesna Pešić)
PESMA O GRIPU Bože mili, šta me snađe! Ko izmisli virus gripa? Šta će gore da te snađe, nego kad te grlo štipa, oči suze, a nos curi i potonu sve ti lađe! Do’šo vikend, nema škole i ja lepo isplanir’o: doći će mi moj drug Đole, igraćemo fudbal, segu, grudvaćemo se u…
Seoske igre i plesovi (Čedomir Janičić)
Hajnce Hajnce, tvoj apsolutni sluh mi kaže da si čuo sve. Hajnce, ja moram ove noći da te odvojim od nje. Prati moj trag, prati moj znak, prati moj dah, i zažaliti nećeš. Tvoj apsolutni sluh te vodi daleko od nje. Hajnce, ja sam novi mamac i tvoje novo sve. Pamti moj…
Нека ваше стваралаштво буде без лимита!
Часопис „Без лимита” је са ауторима и сарадницима обележио пети рођендан. Чланови уредништа су најавили оснивање удружења истог назива, са циљем да младима у Нишу приближе културне садржаје и анимирају их да покрену разне креативне акције у својој заједници. У рођенданској години часопис очекује и промена у уредништву. Први аутори били су чланови Књижевног клуба…
Моје мјерило вриједности у овоме вјеку (Богдан Томић)
Осјећај присутан над хумкама познат је, једва чујан чак и онима са оне стране живота. Праћен језом од непознатог и спознањем сопствене немоћи у тренуцима кад је све неизвјесно и мучно. Ваздух испуњен хладноћом коју са муком трпе чак и они испод надгробних споменика. Сахрањене жеље, уз идеје и страсти, једним гласом…
Неком су ове руке лековите (Анђела Нешић)
Обзир неком су ове руке лековите Ко прошлост сахрани, благо њему. Остали имамо времена двапут да умремо и да оживимо под додиром истог бремена. „Умрећеш”, рече, „Због фазанског срца; Теби се туга свидела. Умрећеш, нећеш дочекати јутро, сама, без белог видела”. А ја сам живља но било када. Његов је обзир блато, окићен бригом љубави…
Књига „Са дна каце” као забелешке са маргине Саше Миљковића (Душан Стојменовић)
Ако бисмо покушали да замислимо једног лутајућег емотивца, коме се чак и у касној младости властито тело чини сувишним и по душу оптертећујућим, то би нам успело једино ако и нама лична несрећа није довољна. Уколико би нам се он сам, неким чудом, појавио негде на путу, а ми се дрзнули да га запитамо зашто не гледа испред себе…
Пакрац. Једна прича. (Мирјана Бојанић Ћирковић)
(Владан Матијевић, Пакрац, Београд: Лагуна, 2023) Зло није напољу него у нама. В. М. 1. Владан Матијевић је писац кога читаоци воле најмање из два разлога (пута два); потврда за то лежи у пријемчивој вештини његовог писања, која се огледа на свим нивоима структуре његовог дела (без обзира на жанр) – у стилу (концизном, а…
For My Mother and Father (Aleksandra Božović)
What once were bright green dill and apricot leaves, Now are welting garlands, What once was dense gold and lustrous silver Now are dimmed pendants. Twelve sons grow into twelve fathers And twelve daughters into twelve mothers. What will be callous feet are now tender For soft is the holy-water washed skin. Concentrated ground…