Ружа Онај који баштом ходи Не може да пропусти чари твоје, уткане у сав твој врт. Црвен, болестан, посрнуо, неизмерно леп врт. Тихе сенке окова твојих обавијају твоје дело као покров. Црвени, болесни, посрнули, неизмерно лепи покров. А у тмини ноћи што је на те пала, црвене се латице твоје бојом гримиза, Црвене, болесне, посрнуле,…
Месец: децембар 2020.
Nijanse (galerija fotografija Jovane Denčić)
„To je poput pronalaska nečeg zanimljivog na sasvim običnom mestu … Ja pronalazim ovu nijansu, mala je u stvarima koje vidite i ja pronalazim različite načine da ih vidite“ (Eliot Ervit) Jovana Denčić
Preporuka za gledanje: Tri filma pred smak sveta (Nikola Miladinović)
Nakon što je postkovid era, sa svim propratnim ludilima, dovela do postepenog otrežnjenja od levičarskih ideja o diverzitetu i altruizmu, koje godinama unazad baštinimo kao opštevažeću etičku ortodoksiju, postaje jasno da smo umesto blaženog, apokaliptičnog bljeska, koji bi u deliću sekunde dao odgovor na Hamletovo „biti ili ne biti”, dobili mučan, ahasverski put i perpetualnu…
Тражили смо се животима, заобилазили смртима (Стефанија Брчић)
Срећа (14. 8. 2019) Ти и јаИграмо жмурке годинама.Морам признати,Сјајна си у сакривању. Нема где те нисам тражила:У сећањима из детињства,Старим пријатељствима,Бившим љубавимаИ полупаним сновима… Ниси тамо;А ниси ни овде.Зар ти није досадило бежање? Више од неколико пута си ми се привиђала.Било је тоУ неколико лажних осмехаИ испразних чаврљања. Схватила бих да сам погрешилаТек кад…
„Књижевност је мрежа која никада не пуца”
Онлајн трибина „Књижевност на мрежи”, одржана првог дана Недеље Србистике на Филозофском факултету у Нишу, привукла је огромну пажњу публике. Учеснике и бројну публику поздравили су доц. др Снежана Божић и мср Александар Новаковић. Мисао водиља овогодишње трибине била је: „Књижевност је мрежа која никада не пуца”. Уједно, ово је наслов уводног реферата Анђеле Голубовић,…
Можда ја у сну сневам – или ипак не? (Кристина Голубовић)
Питање вечности У неверици гледам врхове јела Што се из далеких планина издижу. Високе, разгранате гране плаше ме. Можда ја у сну сневам – или ипак не? Време је, одавно већ знам, за промене. Даље идем, морам да се препородим. Ићи ћу знаним путем наде пређашње И путем вере старе. Сад страха…
Избор прича из књиге „Moja омиљена тетка”
Књига „Moja омиљена тетка” инспирисана је истинитим причама. Прати одрастање дечака и његове омиљене тетке, која се разликује од осталих јер се креће помоћу инвалидских колица. Дечак кроз текст објашњава зашто му је баш она најдража. Књигу чини 17 прича, ручно исписаних. Ово дело расте из приче у причу и постаје обимније или, како би…
JЕЗИК ЈАСТВА (Марко Станојевић)
JЕЗИК ЈАСТВА Кажем: Добро сам! Човек је само остатак пролазности у непрестаном току есенција што кушају и робе Слобода се оштрије види иза решетака светови наличја путеви су до светлости: Истина је оно за чим патиш. Могу ли потпуно обожити Ја ко пролеће шум поветарца макар на трен који ће погинути и постати слика изложена…
Šta da radiš kad ne znaš šta da radiš ili kako je nastao „Žirko crvene boje”?
Kad je reč o ostvarivanju svojih snova, Odbegla je znala da je fora u tome da ne misliš mnogo i da uradiš prvu stvar koja ti padne na pamet. Pošto joj je doslovno pao žir na glavu, jedne večeri dok se vraćala sa klizanja sa belim medvedima, sela je i napravila ukras „Žirko crvene boje”.
Живот је леп, а лепота је у оку посматрача (Јелена Ранковић)
„Вредност лепоте је у бескрајној разноликости видова у којима нам се јавља. У томе је и њена оплемењујућа снага и њена највећа драж.” — Иво Андрић Биографија аутора: Јелена Ранковић рођена је 29. маја 2003. године у Шапцу. Живи у Коцељеви, где похађа трећи разред Средње школе. Свестрана млада девојка са широким спектром интересовања, која се…