Драга Обреновић била је жена краља Александра, последњег владара династије Обреновић. Заједно са њим је зверски убијена у догађају који је познат као Мајски преврат. Жеља да се значај краљице Драге оспори постојала је и пре њеног убиства, а доста израженија је постала након атентата. Доказ те жеље је да је краљица Драга одувек била познатија као Драга Машин, него као Драга Обреновић.
Изложба „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме” настала је као тежња да се краљица Драга представи као жена која је имала и врлине и мане, као „жена од крви и меса” која је живела и пре тренутка ступања у брак са престолонаследником династије Обреновић. На изложби је кроз бројне експонате хронолошки приказан њен живот: од најранијег узраста, преко периода када је била госпођа Машин и периода службовања на двору, до заједничког живота и брака са краљем Александром.
Позицију краљице Драге условили су бројни историјски догађаји који су претходили Мајском преврату. Коаутор изложбе Александар Марушић истиче да су губитак поверења које је народ имао у краља Александра појачале афере које су пратиле краљевски пар, неке од њих су: живот краљице Драге пре брака, немогућност наставка лозе, измишљена трудноћа.
Један од циљева изложбе је да кроз приказивање Драгиног живота пре удаје за Александра Обреновића покаже посетиоцима да је она била далеко од неугледне дворске даме. Марушић наводи да је њен ниво образовања био висок и за данашње време, а камоли за ондашња мерила: „Краљица Наталија њу никада не би узела у службу да је њен морал био онакав какав се касније представљао”.
Значајнији откон настао је након атентата. „Након Мајског преврата направљен је велики отклон према њој, сви људи који су јој у политичком смислу били блиски су желели да прекину сваку повезаност са њом. Желели су да сву кривицу свале на њена леђа, јер ‘мртва уста не говоре’. Дискурс који је владао у том тренутку био је потребан како би се оправдао сам злочин. Убиства и атентати су у том тренутку били присутни свуда у свету, али такав зверски злочин до тада није био забележен,” објашњава Марушић.
Сама изложба је врло слојевита. Поред експоната који приказују живот краљице Драге, један део изложбе посвећен је уметничкој перцепцији и интерпретацији њеног лика и дела.
Ниш је десети град домаћин ове изложбе, али се она овог пута разликује у односу на раније поставке. Само у Нишу је могуће видети вредан експонат – поклон краља Александра и краљице Драге Саборној цркви у Нишу. У питању је крст, а краљевски пар га је поклонио марта 1903. године и тако наставио да негује традицију добрих односа између Српске православне цркве и династије Обреновић.
Изложбу је могуће бесплатно посетити до 13. октобра у Галерији Синагога.
Изложбу „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме” заједнички реализују Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца и Народни музеј Ниш. Изложбу су приредили Ана Ранковић и Александар Марушић.
Гостовање изложбе је саставни део пројекта „Династија Обреновић и проглашење Краљевине Србије” чији је руководилац Народни музеј Ниш, уз сарадњу САНУ (огранак у Нишу) и Центра за историјска истраживања Филозофског факултета у Нишу.
Централни део пројекта представља истоимени научни скуп са међународним учешћем, који ће 22. и 23. септембра бити одржан у Свечаној сали Универзитета у Нишу.
Душан Петровић