Светом Литургијом којом је чинодејствовао отац Нектарије почело је обележавање Преображења Господњег у манастиру Миљково, у Гложану. Празник који подсећа на веома важан догађај у нашој вери, на Христов преображај на гори Тавор, сабрао је у овом стецишту српске духовности бројне вернике не само из ресавског краја, већ и из других крајева Србије. Верници су са пажњом учествовали у Литургији и причешћу, а након тога и у чину освећења грожђа, које се према веровању не би требало јести пре овог празника. Након Литургије, у порти манастира започео је програм седмог светопреображењског сабора који је ове године окупио бројне вернике и уметнике да рецитују, поје и свирају у славу Господа и на радост празнику.
Програм саткан од стихова, песама и народних игара
Програм сабора су сплетом игара из Србије отворили чланови дечјег ансамбла КУД-а „Стеван Синђелић Војска” из села Војска надомак Јагодине, који постоји тек неколико месеци, а већ су се показали као веома вешти играчи и побрали су бројне аплаузе публике овог сабора.
У наставку догађаја рецитацијама о Преображењу, црквеним и етно песмама представили су се „Миљковски серафими”, деца која воле да долазе у манастир и са искушеницом Зорицом, сестром Февронијом и мати Анастасијом уче и припремају репертоар, и певају у хору неке од најлепших духовних песама. Синаксарску беседу о Преображењу публика је чула од монахиње Михаиле, текст који је она посебно припремила и адаптирала како би верници још боље разумели те веома важне духовне поуке.
Сплетом духовних песама представиле су се и сестре које су из разних крајева Србије, али када се окупе у манастиру чине јединствен хор појаца и сваке године радо учествују не само на Литургијама, већ и у програму сабора.
Током програма сабора представили су се и чланови дечјег ансамбла КУД-а „Димитрије Катић” из Црквенца, који су на одушевљење публике одиграли игре из Шумадије.
Песме посвећене манастиру
У програму овогодишњег сабора нашле су се и две песме које говоре и посвећене су манастиру Миљково. Прву песму у програму отпевала је Оливера Мијаиловић, ту песму је написао песник Драган Јевтић из Свилајнца и носи назив „Светиње са Миљкова”. Другу песму „Миљково” Мирка Шљивића прочитао је Марко Мирковић, а песма говори и о изградњи нове веће цркве поред постојеће која ће моћи да прими много више верника и која је посвећена Светом Јовану Шангајском. Овај светац је провео велики део свог монашког живота овде, а и данас се његове чудотворне мошти налазе у овом храму и чине добро свима који дођу и моле се у овој светињи.
Програм овогодишњег сабора завршен је као и увек музичким тачкама. Ове године неке од најлепших мелодија наше народне традиције извели су Филип Ранковић из Роанде, инструменталиста на саксофону у пратњи Далибора Живковића на хармоници, који је шеф оркестра КУД-а „Стеван Синђелић” из Свилајнца. Њихове мелодије, које су одзвањале двориштем, позвале су публику да развије коло, које је улепшало и развеселило празник.
Након програма сви гости били су део „трпезе љубави”, мати игуманија Анастасија захвалила се свим гостима што су дошли у манастир и истакла да би сваке недеље верници требало да посећују манастире и да се врате вери, јер је то оно што може да спасе наше душе.
Поред духовности, наде и утехе која се у Миљкову може пронаћи, не можемо, а да не поменемо и уређеност манастира о коме бригу воде монахиње и верници који желе да својим радом допринесу манастиру. Зато и не чуди што сваке године све више туриста, не само из Србије већ и иностранства, долази да посети ову оазу у којој су својевремено свој мир нашли и руски монаси, здање које спада у једно од најлепших манастира поред Мораве.
Припремио: Марко Мирковић
Насловна фотографија: Б. Аћимов
Пратеће фотографије: Брана Живковић