Stambol osluškujem Stambol osluškujem, očiju zatvorenih: isprva, samo blag vetar diše; lagano, lagano njiše lišće, drveće, meko; negde daleko, daleko od vodonoša se glasi cilik zvona medènih; Stambol osluškujem, očiju zatvorenih. Stambol osluškujem, očiju zatvorenih; i baš tad ptice leću; visoko, cela jata, sa cvrkutom i piskom. Izvlače ribari mreže po lovištima prêko; po vodi pljuskaju stope nekakvoj ženi; Stambol osluškujem, očiju zatvorenih. Stambol osluškujem, očiju zatvorenih. Kapali čaršiju hlad debeo i svež skriva, Mahmut-pašina tržnica žamori kao živa, golubâ dvorišta puna, pristanište se ori čekića jekom, prolećni vetar mirisom znoja pleni; Stambol osluškujem, očiju zatvorenih. Stambol osluškujem, očiju zatvorenih; od lumperajki davnih još i sada sva pjana, miruje kuća kraj mora, i stari čamci sneni; usred vetrova južnih pomamnih, ćutke, Stambol osluškujem, očiju zatvorenih. Stambol osluškujem, očiju zatvorenih; kaldrmom upravo prođe devojče neko; tu poskočice, psuju, pesmice, dobacuju. Nešto joj gle iz ruke na tlo pade; ruža, čini se meni; Stambol osluškujem, očiju zatvorenih. Stambol osluškujem, očiju zatvorenih. jedna joj ptica lepeće oko skuta; znam da li ti znoj čelom lije; znam je li ti usna vlažna il’ nije; beli se mesec nad visokom rađa smrekom, sve ja po damaru tvoga srca čujem; Stambol osluškujem.
Orhan Veli Kanik
Prevod sa turskog: Dubravka Srećković Divković
