Полако долазим себи. Глава ме боли толико да не чујем ништа осим непрестаног зујања. – Где сам? Шта се догодило? – питам се, а онда полако подижем главу, плашећи се да ми не испадне у крило… и угледам њега. Поново се дешава. Стоји нада мном и наслађује се погледом. Са песнице му капље крв. Додирујем чело … Настави са читањем Бубамара (Миљана Цветковић)