Prošlo je 213 godina od velike bitke na Čegru u Prvom srpskom ustanku, u kojoj je najveće junaštvo i žrtvu pokazao Stevan Sinđelić sa svojim Resavcima pucajući u barutanu. Da se ime i delo slavnog Resavca ne zaboravi postarale su se Nišlije, održavanjem sećanja svake godine na brdu Čegar, pesničkom manifestacijom „Čegarske vatre”, ali i Svilajnčani tradicionalnim „Sinđelićevim danima”.
Hor iz Niša otvorio manifestaciju
„Sinđelićevi dani” svečano su otvoreni u Domu kulture u Grabovcu, Sinđelićevom rodnom mestu. Prigodnim rečima manifestaciju je zvanično otvorila Dragana Radević, zamenik predsednika opštine Svilajnac. U programu su nastupili članovi književnog kluba „Olovče” iz Svilajnca: Stefan Lazarević, Ana Vitorović Rajić i Marko Mirković. U muzičkom delu programa nastupio je Akademski ženski hor Studentskog kulturnog centra iz Niša na čelu sa dirigentkinjom mr Ivanom Mirović.
„Prvi put smo u Grabovcu, oduševljeni smo publikom, sala nam se veoma dopala, bilo je veoma prijatno izvoditi kompozicije ovde, nadam se i da je publika uživala, kao i mi. Večeras smo izvodili kompoziciju ’Kula od lobanja’, kompozitora Dobrosava Mladenovića, kao i ’Ave Marija’, ’Ovo je Srbija’, ’Rjabinuška’, ’Niška Banja’, ’Al je lep, ovaj svet’”, kazala je Mirović.
Hor čini veliki broj mladih devojaka, što pokazuje da ovakva umetnost u Nišu živi.
„Studentski kulturni centar je zaista mesto gde se one mogu okupljati na probama, družiti se, učiti nešto novo i putovati. Ova pandemija koja je bila prisutna dve godine u našim životima, otežala je rad našeg hora. Nadam se da ćemo sada nastaviti da radimo kao i ranije.”
Lepo je biti dirigent
Iskoristili smo svečanu priliku da sa Ivanom popričamo i o njenoj ne tako lakoj, ali uzbudljivoj profesiji.
„Biti dirigent je lep, ali i veoma naporan posao, ne samo zbog načina na koji radite već zato što treba okupiti veliki broj ljudi i sarađivati sa njima, organizovati probe. Drago mi je što to radim i odlična je saradnja sa svim umetnicima i u Nišu i u celoj Srbiji”, priča Ivana.
Osvrnula se i na manifestaciju koju povezuje ličnost čija je sudbina vezana i za Niš i za Svilajnac.
„Veoma je bilo interesantno i edukativno devojkama da vide kuću Stevana Sinđelića. Mi smo se dogovorili da ćemo ovu kompoziciju ’Kula od lobanja’ spremiti, ovde smo kratko snimili jedan deo, a onda ćemo snimiti i na Čegru i Ćele kuli i tako ćemo povezati sva ova tri spomenika i napravićemo jedan kratak spot, jer je veoma važno da se govori o Sinđeliću i da ova manifestacija koja ima dugu tradiciju nastavi da živi”, kazala je Mirović.
Sećanje na junački podvig
Drugog dana manifestacije položeni su venci na spomenik Stevanu Sinđeliću na gradskom trgu koji nosi njegovo ime u Svilajncu. Vence su položili predstavnici opštine, Moto kluba „Kraljevi slobode” i potomci ovog junaka, Dušan i Stevan Sinđelić. Prigodan recital pripremili su učenici Srednje škole Svilajnac.
Knjiga o Milutinu – antiratno delo
Delo Zvezdara teatra, monodrama „Knjiga o Milutinu” po tekstu Danka Popovića, u režiji Egona Savina i izvođenju Nenada Jezdića, okupila je brojnu publiku u večernjim časovima drugog dana ove manifestacije. Odigran je prvi segment – Veliki rat. Jezdić je za TV Centar iz Svilajnca kazao da je za njega Milutin svetac novog vremena, a da je ovo delo izrazito antistradalno i antirantno, delo pomirenja i realna i istorija. On je objasnio kada i na koji način je shvatio veličanstvenost ovog teksta.
„U početku je istina bila skrivena, bilo mi je sve u magli, nepoznato. Potom emocionalno, spoznajno iskustvo i ono nešto sasvim lično u odnosu prema svom narodu, prema svojoj zemlji, prema predanju, prema onoj realnoj istoriji, prema realnoj veličini i veličanstvenosti svog naroda, naravno dođe Milutin. Tada shvatiš da je to zapravo jedno remek delo i da je toliko objektivno, da je taj Milutin jedna nemoguća vrsta sudbine, da je neophodno obnoviti ga i oživeti ga, makar i ovaj teatarski život voditi sa njim i kominucirati sa njim”, priča Jezdić i dodaje:
„Milutin neposredno utiče i na moj život, na ono što jesu moji ciljevi, na ono što jeste i što bi trebalo da bude moja realna potreba od života, od stvari, od obaveza, od bremena koje moje vreme nosi, od tereta koje moje vreme, moje obaveze nose. Milutin sve više i više misli mojom glavom”, zaključio je ovaj dramski umetnik.
Srpski pesnici i Evropski kompozitori – program za pamćenje
Sinđelićeve dane zatvorio je veliki kulturni događaj, spoj klasične muzike evropskih kompozitora i poezije. Na sceni u kolažu pod nazivom „Srpski pesnici i evropski kompozitori” našli su se Kraljevski gudači Svetog Đorđa i Nebojša Dugalić.
Tokom večeri čula su se dela iz svih muzičkih epoha od Mocarta do modernih verzija tanga, koje su upotpunile stihove srpskih pesnika poput Zmaja, Dučića, Rakića, Disa, Laze Kostića, Matije Bećkovića, Ljubomira Simovića i drugih koje je kazivao Dugalić. Glumac je istakao da ovakve vrste programa nisu česte na našim scenama.
„Ova vrsta kolaža poezije i klasične muzike zapravo potvrđuje da sve ono što je stvarano za sva vremena u svakom vremenu zna da nađe odgovarajuće uho koje to ume da čuje. I veoma je važno potruditi se barem da se i u toj sferi kulture i muzike povrati neki kontinuitet koji je ova zemlja nekada imala. I evo ovaj program je ustvari pokušaj takve vrste”, kazao je Dugalić.
Ovu manifestaciju tradicionalno organizuje Centar za kulturu Svilajnac, pod pokroviteljstvom opštine Svilajnac. Direktorka ove ustanove, Jelena Dimitrijević, istakla je da je zadovoljna proteklom manifestacijom, izvedenim programom i zahvalila se mnogobrojnoj publici koja je ispratila sadržaj manifestacije.
„Nadamo se da ćemo i sledeće godine opravdati očekivanja”, kazala je ona.
Suštinu male revolucije duha koja se ogleda u Sinđelićevim danima najlepše je u svojoj izjavi prikazao Dugalić.
„Ova manifestacija čuva i neguje sve to što su najbolji izlivi duha. To je ono što nas čuva i kroz svako vreme, ako izgubimo to, onda više nećemo imati šta da branimo”, zaključio je Dugalić.
Marko Mirković
Fotografije: Centar za kulturu Svilajnac