Ученици седмог разреда Основне школе „Бубањски хероји” дали су одличан пример на који начин треба учити историју – они су осмислили и оцртали карте које служе за играње специјалне стратешке игре кроз коју се уче многе чињенице о Великом рату. Урош Главашевић је дошао на идеју да би могао да направи ову игру, а у реализацији су му помогли Вукан Васковић, који је карте осликао, и Матеја Цекић, који се бави дигитализацијом.
Инспирацију за прављење стратешке игре Урош је пронашао у друштвеној игри која је раније била популарна и која се такође играла осликаним картама. Ипак, тој игри и њиховој заједничко је само да се играју картама. Игра о Великом рату је много комплекснија јер се бави многим апектима тог рата: биткама, местима на којима су се битке водиле, генералима који су предводили војску, стратегијом ратовања, пропратним историјским догађајима и слично.
У реализацији им је помогао настаник историје Ђорђе Бојанић, који им је предлагао које би карте могли да додају шпилу. Ипак, већи део игре је базиран на чињеницама које се налазе у уџбеницима историје за основну школу.
Игра је предвиђена за два играча при чему је један преставник Србије, а други представник Аустроугарске. Сваки играч добија посебне карте, специфичне за страну „на којој се бори”. Креатори игре истичу да нису били субјективни и „Србији доделили јаче карте”, већ је јачина карата равномерно распоређена. Победник игре је онај ко савлада супарника заузимањем његове територије.
Свака карта прати реалан историјски догађај и на основу њега има посебне способности. На пример, Милунка Савић је јунакиња ове стратешке игре и она има посебну способност да „ухвати непријатељску војску” и протера је са поља за игру. То је базирано на реалном историјском догађају – Милунка Савић је сама ухватила групу непријатеља током рата.
Поред карата које осликавају историјске догађаје и личности, постоје и карте које приказују околности које су пратиле Први светски рат. На пример, постоји карта „пегави тифус” која може да нанесе велику штету супарнику. Ту је и карта „Надежда Петровић”, која се користи као карта за супротстављање пегавом тифусу, у чему поново постоји историјска подлога – Надежда Петровић је у Великом рату била болничарка и борила се управо против епидемије пегавог тифуса.
Ови креативни млади историчари већ размишљају о будућим корацима. Пре свега, желе да дигитализују своју игру како би је учинили доступном свима. Поред тога, у будућности би могли да направе и игру посвећену Другом светском рату. На тај начин би покрили два најважнија историјска догађаја и многе непознате (или мање познате) чињенице приближили како ученицима, тако и другим људима.
Јелена Јоцић
Душан Петровић