Тројица чланова Hesoyam колектива заслужни су за нови изглед фасаде Уличне галерије „Мезанин” у Балканској улици. Андреја Крстић Chenipe, Јован Ћурчић Quam и Вук Ђурић Endo осликали су у оквиру изложбе дигиталних принтова „3х3” мурал који заједно са дигиталним притовима изложеним у витринама Галерије чини нераскидиву и уметнички заокружену целину.
У разговору са Вуком Ђурићем открили смо да је до окупљања њихове уметничке групе дошло спонтано и то на месту које је једно од важнијих места сваког уличног уметника – њихово дружење кренуло је у фарбари, где су набављали спреј, главни алат њиховог рада. Од тада је прошло више од три године, а они и даље функционишу као група.
Вук сматра да су њихове разлике управо оно што их уједињује: „Специфичност овог мурала је у томе што се у исто време види да су три особе радиле на њему, али опет остаје утисак компактности. Једна особа је сведена, друга хаотична, трећа мирна – то су наши сензибилитети на зиду који се међусобно укрштају.”
На питање које поруке ће пролазници моћи да препознају на њиховом делу и шта је његова специфичност, Вук Ђурић, који је у својој области препознатљив као Endo, каже да је дело веома комуникативно, јер је у питању дигитални принт: „Искуство рада на дигиталним принтовима, сада смо само пренели на зид, тако да то буде отворена изложба у којој је постоји велики степен комуникације и међу деловима самог мурала и на релацији мурал–публика.”
Оно што уметник истиче као важно јесте ширење свести о уличној уметности и уметницима. Каже да се ситуација променила у односу на раније године, али да на том пољу и даље има посла. Конкретно, он наводи да промоцију свог рада и рада других уметника чланови његовог удружења врше помоћу организовања Фестивала уличне уметности „ДУК” у Чачку. Кроз седам година организовања тог фестивала они су осликали преко педесет великих мурала и преко сто мурала мањих формата: „Годинама људи су навикли на наш рад и схватили да је то што радимо лепо, позитивно, декоративно, комуникативно и безопасно.”
Поред тога, он сматра да медији имају важну улогу у формирању слике о графитима, муралима и другим видовима уличне уметности – у последње време дошло је до повећаног промовисања уличне уметности, што се позитивно одразило и на ставове које људи према њој заузимају.
За крај он наводи да је Ниш добар град-домаћин за уличне уметнике, јер је град који поседује изграђену сцену оних који се баве оцртавањем графита и мурала. Истиче да је до сада добио само позитивне коменаре, али се нада да ће ускоро до њега стићи још много коментара на основу којих ће знати на који начин је мурал утицао на нишку публику.
Јелена Јоцић
Душан Петровић