Дође ми   Дође ми да се распакујем негде у теби, и да пре починка погубим све мапе и кључеве, да ничим више ни не наслутим пут из топлог лавиринта, да куцам у двојини са билом твојим, тако певљивим, кроз длаку твоју да дишем, и сунце кроз груди осећам, да те загрцнем, кад ти необичну реч кроз уста протнем, да ти … Настави са читањем Намерно погубљени кључеви (Саша Миловановић)