Проле́т   Оживе́ла вода́ на водени́цу и листа а́луга на Богдьни́цу.   Ђурђевак бе́л се расцавте́л, сьс си́лан мирис размириса́л.   По поље трава́ се млада зелени́је, на њу се роса́ би́серна лешти́је.   Млада врба́ у Тимо́к бистар дьлге, црвене́ гра́ње мије.   Пчеле се вредне мале на све стране разуја́ле.   Веселу песму поју́ ’тичићи, гора́ јети́, јабука се с лисје зелено́ кити и цавти́.   Јагањци́ се весели бели́, мали по лива́ду шарену́ разигра́ли. Пе́тьл … Настави са читањем А некадá ти бéо најубав цвет (Данијела Вељковић)