А некадá ти бéо најубав цвет (Данијела Вељковић)

Проле́т
 
Оживе́ла вода́ на водени́цу
и листа а́луга на Богдьни́цу.
 
Ђурђевак бе́л се расцавте́л,
сьс си́лан мирис размириса́л.
 
По поље трава́ се млада зелени́је,
на њу се роса́ би́серна лешти́је.
 
Млада врба́ у Тимо́к бистар
дьлге, црвене́ гра́ње мије.
 
Пчеле се вредне мале
на све стране разуја́ле.
 
Веселу песму поју́ ’тичићи, гора́ јети́,
јабука се с лисје зелено́ кити и цавти́.
 
Јагањци́ се весели бели́, мали
по лива́ду шарену́ разигра́ли.

Пе́тьл
 
Месец јо́ште на сльнце
не́бески престол неје́ уступи́л,
петьл се шаре́н, дьлгорепест
из тьнак сьн већ разбуди́л.
На највисоку́ се тара́бу ста́ру укачи́л.
На гла́в’ црвену́ кру́ну тури́л, мьлко ју накриви́л.
Зла́тно-зеле́н реп у́вис учопрчи́л.
Рашири́л си́лна крила, од се́б’ ји би́је.
Из гу́шу песма му ја́сна љи́је,
поја́ње му си́лно по двор дзавни́,
сьс песму разбуди́л људи сви.

Висо́к плот изди́заш
 
Ограђу́јеш се од ме́н’,
изди́заш пло́т до не́бо висо́к
да ме твоје́ очи не виде́.
Да уши твоје́ вре́ву моју́ не чују.
Обрташ главу на другу страну́
и наве́к ми нао́диш неку́ ману́.
А некада́ ти бе́о најубав цвет,
ех, како́ се брзо обрну́л свет…

Данијела Вељковић

Мање познате речи из песме „Пролéт”:

А́луга – шума;
Бе́л – бео, бели;
Гора́ – шума (у планини);
Дьлге – дугачке;
Зелени́је – зелени се;
Лешти́је – сија се;
Мије – умива се;
Расцавте́л – процветао;
’Тичићи – птичице;
Цавти́ – цвета.

Мање познате речи из песме „Пéтьл”:

Дьлгорепест – са дугачким репом, дугореп;
Двор – двориште;
Дзавни́ – одјекује;
Гуша – грло;
Љи́је – пролева се, просипа се;
Јасна – чиста;
Јоште – још;
Мьлко – мало;
На гла́в’ – на главу
Од се́б’ – од себе;
Петьл – петао;
Појање – певање;
Си́лно – јако;
Тури́л – ставио;
Укачи́л – попео се;
Учопрчи́л – подигао, уздигао.

Мање познате речи из песме „Висóк плот издизаш”:

Вре́ву – разговор, причање;
Изди́заш – подижеш;
Мана – недостатак;
Наодиш – налазиш;
Обрну́л –окренуо;
Плот – ограда.