Вршљали смо једно другом кроз мракове (Наталија Раковић)

Он ме зна најбоље   Са небом се стапам што пресеца ноћ Од зоре што оком се још не назире Бетон и у сну зна ритам којим газим Може да ми дарује бару, камен, јабуке… Води и кроз образа утрнулих мракове И жар јутара срца што не зна за страх Зна кад корак клизи, а … Настави са читањем Вршљали смо једно другом кроз мракове (Наталија Раковић)