Против зли очи (Данијела Вељковић)

КОЈО՜ СИ ТИ

Ја л’ си мува՜
ил’ си пчела՜.
Којо՜ си ти од тај два?
Разлика је гоџа՜ голема՜.
Ја л’ на расцавтело 
цвеће слиташ,
мед сладак у трмке вардиш.
Ил’ си сьм безве՜зно ли՜ткаш
зуји՜ш, бруји՜ш
на сви сми՜таш,
по галатне штроке сли՜таш.

Безве՜зно – без разлога;
Вардиш – чуваш;
Гоџа – много;
Галатне – грозне;
Голема – велика;
Ил’ – или;
Ја л’ си – јеси ли;
Којо՜ си? – шта си?
Мува՜ – мушица;
Ли՜ткаш – летиш;
Расцавтело՜ – процветало;
Слиташ – слећеш;
Сьм – само;
Сми՜таш – досађујеш, сметаш;
Трмке – кошнице са пчелама;
Штроке – прљавштине, нечистоће.

СВЕ МУ МьЛКО

Бог на чове՜ка 
слободу дал.
Ал’ ђавол лукав,
гоџа՜ подму՜кал
сува се да му ју узне,
у желе՜зо тешко 
’оће да га сьпне,
у дувку длибоку՜
душу՜ да му зьпне.
Тако՜ј да га варди
док не одьпне.
Сьс льсан живо՜т
и шарену՜ льжу՜
у пропас’ га ока.
Ал’ чове՜к ала бил,
све му мьлко 
што је од Бога доби՜л.
За крива՜че дукати
он би душу՜ прода՜л.
Своју՜ слободу
он би џабе дал.

Ала – аждаја;
Бил – био;
Варди – чува;
Гоџа – много;
Дал – дао;
Дувка – рупа;
Длибока – дубока;
Доби՜л – добио;
Железо – окови од гвожђа;
Зьпне – затвори;
Крива՜че – захватање нечега обема шакама (за шаку дуката);
Льсан – лак;
Льжу – лаж, лагање;
Мьлко – мало;
’Оће – хоће;
Одьпне – умре;
Ока – зове;
Прода՜л – продао;
Сьпне – завеже;
Сьс – с(а);
Сува се – пружа се;
Тако՜ј – тако;
Узне – узме;
Џабе – бесплатно;

АЛЕВА ГРИ՜ВНА

Манистра ситачьк, алева
на свилен коньц
ниже бела՜ рука՜.

Гри՜вну ми мати
алеву напраји՜ла,
на ру՜чку ми ју тури՜ла.

Овај је гри՜вна 
против зли очи,
да ми те варди՜,
да не уване՜ш уро՜ци.

Алева – црвена;
Бела՜ – бела;
Варди՜ – чува;
Гри՜вна – наруквица;
Коньц – конац, нит;
Ниже – низ;
Напрајила – направила;
Ова՜ј – ова;
Мати – мајка;
Ру՜чку – рукицу (мала рука);
Тури՜ла – ставила;
Ува՜неш – ухватиш.

ЖИВ СА’РАЊЕН

Врза՜зем сам 
жив са’рањен.
Нит су ме опојали՜ 
ни по мен’ зарова՜ли.
Земљу՜ ми сьндьк
несу врљи՜ли
они՜ја што су ме са’ра՜нили.
Сльнце ми жешко засло՜нили,
лице՜ да ми не греје.
Тьван облак навле՜кли,
студе՜н снег да ме заве՜је.
Нагла՜в ми бриге наврљаше՜
Како՜ да несьм жив
С њи ме затрпаше.

Врза՜зем – преко земље;
Врљили – бацили;
Зарова՜ли – заплакали;
Засло՜нили – заклонили;
Како՜ – као;
Навле՜кли – навукли;
Нагла՜в – на главу, преко главе;
Наврља՜ше – набацаше;
Несьм – нисам;
Несу – нису;
Нит – нити;
Они՜ја – они;
Опојали՜ – опевали (одржати опело);
Са’ранили – сахранили;
Са’рањен – сахрањен;
Сьндк – сандук, ковчег;
Сльнце – сунце;
С њи – са њима;
Студен – хладан;
Тьван – мрачан, таман облак.

Данијела Вељковић

Биографија:

Рођена сам 28. 2. 1975. годие у Нишу. Средњу угоститељско-туристичку школу завршила сам у Нишу, а Вишу пословну школу – смер Менаџмент прехрамбене технологије и гастрономије у Лесковцу. Живим у Сврљигу.

Насловна фотографија: Unsplash

Напомена: Знаком ՜ обележавано је, према намери аутора и техничким могућностима сајта, место експираторног акцента.