Saradnjom aktivistkinja neformalne grupe „Speak up” i mladih umetnica Milojeva ulica u Jagodin mali dobila je novi izgled.
Natalija Milićević, Katarina Živković i Jovana Petrović želele su da se ovim projektom skrene pažnja na (ne)bezbednost niških ulica, pa projekat nosi naziv „Povećanje bezbednosti i uređenje javnih prostora, bezbednost mladih ljudi, žena”. Slogan projekta je „oslikaj hrabrost”. Svako ko želi može ga podržati stavljanjem haštaga „#oslikajhrabrost” uz fotografiju iz Milojeve ulice.
U realizaciji su učestvovale umetnice: Jelena Ilić, Milica Bojanić i Majda Antunović.
Kako se rodila ideja za projekat?
Ideja za projekat se rodila sasvim slučajno. Nas tri smo razgovarale i uvidele potrebu i problem u našoj lokalnoj zajednici, koji se tiče bezbednosti mladih ljudi i žena na ulicama, kao i postojanje velikog broja zapuštenih ulica bez osvetljenja. Stoga smo konkurisale na projektu sa ciljem da uradimo nešto lepo za svoj grad, ali i da bismo zajedno podstakle otvaranje dijaloga na ovu temu, koji bi imao za cilj i pronalaženje različitih rešenja ovog problema.
Zašto ste izabrale baš Jagodin malu?
Jagodin mala se činila pogodnom za naš projekat, jer ima veliki broj zapuštenih ulica, ali i lokala. Milojevu ulicu smo izabrale jer je u veoma lošem stanju, a pešaci stalno prolaze tuda.
Osim toga, još jedan od razloga je i taj što želimo da se obrati pažnja i na uređenje periferije grada, a ne samo centra.
Zbog čega smatrate da je za skretanje pažnje bolje ulicu ukrasiti grafitima nego doslovno osvetliti?
Mislimo da je i jedno i drugo doprinos istom cilju, i ne mogu da kažem da je jedno važnije od drugog, ali da, u slučajevima poput ovog, gde su građevine ruinirane, osvetljenje može samo dodatno da ukaže na nezavidno stanje u kome se fasade nalaze. Osvetljenje i ukrašavanje su dve stvari koje dobro idu zajedno, ali je mural nešto što građani mogu da urade sami, svojom inicijativom i dobrom voljom, i na taj način doprinesu daljem napretku. Murali mogu da istaknu mesta koja je potrebno osvetliti, a to je u nadležnosti Grada.
Da li se vi kao devojke osećate bezbedno na ulicama grada?
Osećaj bezbednosti je relativna stvar, ne možemo reći da li se uvek osećamo bezbedno ili ne, ali je činjenica da se većina ljudi ne oseća sigurno kada treba da prođe kroz mračnu i zapuštenu ulicu, i da u Nišu, nažalost, imamo dosta takvih mesta. Skoro svaka devojka sa kojom smo razgovarale o tome kako se oseća kada se vraća kući sama, ukoliko živi u nekom delu grada koji nije lepo osvetljen i koji je zapušten, rekla je da se trudi da prođe što pre. Sve imaju neku taktiku šta rade da bi se manje plašile (simuliranje razgovora telefonom, pevanje, i tako dalje), a neke se ne usuđuju da idu same i potrebna im je pratnja.
Umetnička vizija murala (odgovarale umetnice)
Na konkursu smo nas tri odabrane sa individualnim i veoma različitim skicama, ali je zanimljiva stvar to što je svaka skica sadržala motiv sunca.
Odlučile smo da svoje motive iskombinujemo u jednu homogenu skicu, primarno da bismo uskladile kolorit, ali i zato što je zid na kome smo radile na nekim delovima bio sređen, a na nekim oronuo, pa smo želele da se rasporedimo tako da nijedna ne dobije zahtevniju površinu od druge, nego da učestvujemo u jednakom izazovu.
Na samom muralu smo želele da prikažemo harmoniju, balans i kretanje prirode, vazduh, zemlju, vodu i vatru, kroz nešto što liči na snoviđenje.
Oslikavanje murala u Milojevoj ulici podržala je Lokalna fondacija Niš.
Razgovarali: Dušan Petrović i Jelena Jocić