Neobične i zastrašujuće stvari dešavaju se u drami ,,The Lighthouse” iliti ,,Svetionik”, koja sadrži elemente horora i fantazije. U fokusu je destrukcija ljudske psihe i haos na dalekom izolovanom ostrvu.
Na početku filma vidimo maglu i sivilo dok osluškujemo sirene broda, kričanje galebova i talase uzburkanog mora. Atmosfera ukazuje na to da će radnja biti nejasna, a likovi – tajanstveni. Kada se oni pojave samo nakratko posle silaska sa broda, ništa ne govore. Stičemo utisak da je mladić u podređenom položaju u odnosu na starca, što će se kasnije ispostaviti kao istina.
Glavni junaci imaju zadatak da brinu o svetioniku. Međutim, starac se ponaša kao gospodar, naređuje mladiću šta da radi, podsmeva mu se i ponižava ga. Brani mu da čuva izvor svetlosti na vrhu svetionika. Kako vreme prolazi, mlađi junak sve više žudi za zabranjenom svetlošću dok istovremeno viđa čudne i neobjašnjive stvari. Takođe, pokazuje odnos netrpeljivosti prema galebovima za koje stariji čovek kaže kako predstavljaju ,,duše mornara koje su upoznale Tvorca”, da bi zatim ponovio najmanje nekoliko puta kako je ,,veliki maler ubiti galeba”.
Nedorečenost i misterija prate ceo film, pa imena glavnih likova saznajemo kasnije tokom filma. Starac se zove Tomas Vejk, a mladić – Efraim Vinslou. Postepeno otkrivamo razloge zašto su došli na tako daleko i strmo ostrvo. Tomas podseća na junaka Santijaga iz romana Ernesta Hemingveja ,,Starac i more” i kapetana Ahaba iz romana Hermana Melvila ,,Mobi Dik”. On je navikao na samoću, obožava i poštuje morski ambijent, zna stare priče i pesme. Jedva hoda pomoću drvene noge, voli da popije i dosta je sujeveran. Efraim podseća na čoveka iz savremenog doba, trudi se da sledi pravila iako mu se ne dopadaju. Obavlja teške zadatke, čak i kada su jake vremenske nepogode. U slobodno vreme se samozadovoljava dirajući figuricu sirene, viđa morsku sirenu ili sanjari o njoj, što predstavlja ,,zabranjeno voće”. Nekada je učinio veliki greh u prošlosti zbog čega je pobegao na ostrvo, ali, nažalost, nije uspeo da pobegne od svoje savesti.
U psihološkom hororu ,,The Lighthouse” Vilijem Defo i Robert Patinson briljiraju u glavnim ulogama. Imali su više zajedničkih proba pre snimanja ovog filma kako bi se osetila njihova ,,hemija”. Odlično su dočarali odnos gospodara i sluge, zatim sukob između starosti i mladosti, iskustva i nezrelosti. Bilo je scena kada igraju i pijanče u olujnoj noći, pa se činilo kao da će se poljubiti ili stopiti u jednu te istu osobu. Obojica pokazuju destruktivnu stranu svoje ličnosti i kriju određene tajne.
Ono što je posebno interesantno, to je način na koji je sniman ovaj film. Kako bi izgledalo autentično kao da se radnja zaista dešava negde krajem 19. veka u Novoj Engleskoj, reditelj Robert Egers je koristio crno-belu tehniku. Snimao je na 35mm filmske trake i podesio proporcije ekrana da budu u kvadratnoj rezoluciji 1.19:1. Moramo priznati da veoma podseća na neme filmove. Sugerisao je glavnim glumcima da koriste staroengleske reči i akcenat. Izgradio je svetionik specijalno za potrebe ovog ostvarenja. Želeo je da tako dočara mračnu psihologiju likova, njihovu usamljenost i bespomoćnost u surovim okolnostima. Kako je izjavio u intervjuima, trudio se da napravi film koji poziva gledaoce da razmišljaju, postavljaju pitanja i diskutuju.
Reditelj Egers je zajedno sa bratom Maksom napisao scenario za ,,The Lighthouse”. Valja da spomenemo književne i filmske uticaje.
Pre svega, inspiraciju su crpeli iz nedovršenog poslednjeg rukopisa Edgara Alana Poa. U pitanju je psihološki horor roman u formi dnevnika o svetioničaru koji zapada u ludilo na izolovanom ostrvu. Robert je dodao još jedan lik, pa tako stvorio nešto drugačiju priču. Zatim, primećujemo uticaj Hauarda Filipsa Lavkrafta u smislu da se prikazuju neobična zbivanja nad kojima junaci nemaju kontrolu, kao da nešto natprirodno određuje tok njihove sudbine. Spomenuli smo kako Tomas Vejk podseća na starca Santijaga iz dela Hemingveja i kapetana Ahaba iz dela Melvila, samo što ih pomalo karikira.
Grčka mitologija je takođe bila inspiracija. Upravo lik starca asocira na Proteja, morsko božanstvo. Protej je inače zamišljen kao stariji čovek koji proriče tuđe sudbine i menja oblike, a ne želi da deli znanje sa drugima. Isto tako, Tomas Vejk odbija da podeli znanje i brigu o svetioniku sa mladićem, ima prevrtljivu ćud, a u nekim mladićkim vizijama izgleda neljudsko. Postoje elementi preuzeti iz mita o Prometeju, što se i te kako vidi u liku Efraima na samom kraju ove drame.
Mračna atmosfera, jezivi zvuci i ptice podsećaju na ostvarenja Alfreda Hičkoka. Ovaj reditelj je inače čuven po hororu ,,Birds” iliti ,,Ptice” u kome su ptice jako opasne, a upravo tako nešto se pojavljuje i u filmu Egersa. Zatim, motiv čovekovog ludila u uslovima izolacije jeste slično filmskom ostvarenju ,,Shining” iliti ,,Isijavanje” Stenlija Kjubrika, snimljenom po istoimenom romanu Stivena Kinga.
Horor/fantazija ,,The Lighthouse” sadrži mnogo simbola, pa ćemo se osvrnuti na neke od njih.
Radnja se dešava blizu nemirnog mora koje često pravi buku. More može da simbolizuje silu koja daje i oduzima život, avanture i opasnosti, kovitlac emocija u duši likova. U nekim scenama se Efraim davi i viđa mrtvu glavu, što označava smrt i teret na savesti. Oluja je simbol burne prošlosti i uznemirenog psihičkog stanja. Svetionik simbolizuje svetlost, spasenje, toplinu, nadu ili jednostavno nešto nedostižno i nedodirljivo za ljude. Samo on svetli u noći kada je sve obavijeno mračnim velom misterije. Sirena kao figurica i živo biće izaziva seksualnu žudnju, ali i strah kod Efraima, odnosno, označava grešno zadovoljstvo za koje mora da se plati cena. Da li se sirena zaista pojavljuje ili je u pitanju halucinacija, možemo da samo nagađamo.
Psihološki horor ,,The Lighthouse” nije jasan na prvi pogled. Moguće je da se radi samo o jednom liku, a da je ovaj drugi otelovljenje njegove savesti, skrivenog Ja i unutrašnjeg zla. Na gledaocu je da razmišlja, da se pita i zaključuje prema svojoj percepciji. Ovo je film koji govori o razaranju ljudske psihe, usamljenosti, dezorijentisanosti, gubljenju kontrole nad sobom, grehovima, kao i potrebi za iskupljenjem i bliskošću. Svetionik šalje svetlosne signale brodovima kojih nema da dođu kao spas, ali i gledaocima koji pokušavaju da dokuče smisao cele radnje.
Mirjana Dimitrijević