Последица изузетне жеље уметника да изрази свој бунт према етикети која му је окачена јесте настанак слике „Аутопортрет дегенеричног уметника”[1]. У тим тренуцима, пре настанка уопште и идеје да реагује на овако узвишен начин, може се претпоставити да је уметник, који не преза од тога да јавно каже да су све етикете сувишне, сам себе свесно ставио на тест. Како да одговори и да ли ће свет и полусвет да чују оно што он мисли? Слика своје прекрштене руке на чудан и својствен начин, верујући да ће се наћи неко у свету ко ће схватити да су оне знак одбране, другачије одбране – какву нико до сада није видео.
Можда је немогућност да достигне савршенство хендикеп сваког уметника. Идеја у глави Кокошке, која је касније пренесена на платно, иако несвакидашња у главама свих других људи, по његовим уверењима не подудара се потпуно са оним што стоји испред њега. Исцрпљује га немоћ док гледа своје дело и не зна шта да дода или одузме. Слика је готова, али он не види где се она завршава, скоро као да не постоји граница, али је свестан тога да је он иза те границе. Он је иза границa свог дела.
„Не верујем у Бога, али верујем у неку вишу силу”, а шта је Бог ако не нека виша сила? Свако има своје поимање Бога, чак и људи унутар својих религијских уверења. Ако човек не верује да постоји неки „старац на облаку” који све види и све зна, не значи да не верује у Бога, него значи да не верује у најпримитивнији, општи приказ Бога.
„Само су две ствари бесконачне – свемир и људска глупост, а нисам сигуран за ово прво”, Алберт Ајнштајн.
Већина хришћана, верника, мисли да је Творац „неба и земље и свега видљивог и невидљивог”[2] Исус Христ и да је Буда Бог будистима. Као узрок тога, незнања, људи се плаше Бога. Плаше се онога што не схватају, поготово ако је апстрактно. Мудри људи не губе време на страх, већ покушавају да схвате оно што не разумеју.
С обзиром на то да ништа није савршено, па ни сам Бог („Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати и опоменућу се вјечнога завјета између Бога и сваке душе живе у сваком тијелу које је на земљи”[3]), идеја Бога о универзуму и његов приказ универзума нису исти (можда зато и постоји зло). Ако је универзум Његово дело, као што је „Аутопортрет дегенеричног уметника” дело Оскара Кокошке, и он јесте ван граница свог дела, и с обзиром на чињеницу да се универзум шири за 73,3 ± 2,5 километара у секунди[4], иако минимална, све је мања шанса да човек „упозна” свог Створитеља.
Никола Благојевић
[1] „Aутопортет дегенеричног уметника“ дело је аустријског уметника Оскара Кокошке настало 1937. године
[2] Из молитве „Символ вере”
[3] Стари завет, Књига Постања, Глава 9, Стих 16.
[4] John P. Blakeslee, Joseph B. Jensen, Chung-Pei Ma, Peter A. Milne, Jenny E. Greene. The Hubble Constant from Infrared Surface Brightness Fluctuation Distances. The Astrophysical Journal, 2021.
Насловна фотографија преузета са сајта: www.nationalgalleries.org