KRALJ STOPERA Pust od pustolovina, imam košmarne vizije u snovima. Ništavan od ništavila, gnušam se i celog života borim protiv društvenih normi, konvencija i pravila! Nerazumljiv zbog filistarskih nerazumevanja, pevam nerazumljiva, čudnovata pevanja. Stopiran od suvišnog, preteranog stopiranja, umoran sam od lažnih maski i večitog skrivanja. Antisiv od sivila svakodnevice, lutajući zarađujem dnevnice. Beznačajan od beznačajnosti na ovom beznačajnom svetu, postavši pesnik, napravih katastrofalnu štetu. Gušim se u mestu u kome robijam, kao da je puno imaginarnog dima. Tako mi Morisona Džima i Sergeja Jesenjina, veliki sam izrod, ali nisam sirovina.
MASKIRANI ORIGINAL Sakriću opet onog pravog sebe, po ko zna koji put. Odglumiću nekog drugog od bede, izobličen, besan i ljut. Sakriću opet onog pravog sebe, kao da živim lažno, ali original uporno masku grebe, bolno i snažno. Sakriću opet onog pravog sebe, da ne izazovem skandal, jer šokiram malograđanske amebe time što sam original! Sakriću opet onog pravog sebe. Sam sebe ne prepoznajem. A kada originali maske pobede, celoga sebe ću da dajem. Sakriću opet onog pravog sebe, makar u buntovni stih. Tu original uvek masku pojede i tu onda nisam skriven i tih.
Marko Milojević je rođen 3. 11. 1980. godine. Detinjstvo je proveo u Toplici koja je večita inspiracija njegovoj poeziji. U gimnaziji je napisao svoju prvu pesmu pod uticajem novogodišnjeg koncerta Rada Šerbedžije. Od tada njegovo pisanje podstiču „ukleti pesnici”: Bodler, Rembo, Jesenjin, pesnik-razbojnik Fransoa Vijon, Rade Drainac, Džim Morison, Slobodan Stojadinović Čude, Dragan Jovanović Danilov, Đorđe Stojanović… Upisuje studije književnosti, ali ubrzo shvata da je tu poezija malo zastupljena, a Marko pobornik slobodnog stiha, pa ga želja za slobodom i dalekim horizontima odvodi u Blace, u njegovu Toplicu, gde na studijama stiče zvanje „turizmolog”. Sada radi kao turistički vodič sa prebivalištem u Beogradu. Objavio je 2020. godine knjigu poezije „Maskirani original”. Zastupljen je u zbornicima „Između dva sveta”, „Suština poetike” i tako dalje.
