Ниси ти постојао.  Нисам ни ја.  Нисам ја дисала. А ниси ни ти.  Покушавала сам да те пронађем. Кунем се.  Јесам.  Тражила сам те у ходницима напуштених зграда, тражила сам те у смирају дана. Веруј ми, тражила сам те у шуштању опадајућег лишћа, у струни уличног свирача,  у стенама. Чула сам од неких људи да си ме тражио.  На степеницама, у магли, у разбијеној чаши,  тражио си ме на горким уснама,  у уснулим очима,  на перонима растајања,  на длановима огрубелих.  А онда је ноћ одсвирала ћутање.  Ноте су се играле мојом косом, мојим прстима и мојим минђушама. Голицале су моја стопала. Звецкала је тишина. Ћутање је подсећало на кораке. О, мили… Запевај ми… Гле… Одувек смо били МИ. Андријана Попадић