„Свакоме би требало одредити да путује, с времена на време. Чак и више: да никада не застане дуже него што је неопходно. Човек није дрво, и везаност је његова несрећа, одузима му храброст, умањује сигурност. Вежући се за једно место, човек прихвата све услове, чак и неповољне, и сам себе плаши неизвесношћу која га чека. … Настави са читањем Шетња кроз Будимпешту (Анђелија Арбутина)