U jednom stanu na trećem spratu zgrade mlada ženska osoba grize nokte u očajanju. Povremeno trlja vrat i zabrinuto uzdiše. Osvrće se oko sebe, iako je sama, i strepi od poziva na mobilni telefon. Malopre je bezbrižno lutala prstićima po njegovom ekranu, u potrazi za zaboravom. Kazaljka na satu ide napred, vreme teče bez povratka. Već je osam časova uveče i očekuje da čuje … Настави са читањем Svetlo ekrana (Mirjana Dimitrijević)