Не, није се плашио осуде људи. Бојао се своје равнодушности.  ​Судницом је одјекивао туп звук ударца чекића.  ​„Тишина!”, заповедао је судија. ​„По последњи пут, господине Лавов, зашто сте то учинили?” *** ​Раније тог месеца, Дмитриј Лавов пробудио се мамуран у свом стану. Из кревета није ни устао, а већ је запалио цигарету. Плави дим ширио се неуредном … Настави са читањем Не знам (Јован Ђорђевић)