Потребно ми је време (Миљана Живић)

Осећаш да крвариш,да тонеш,да се стрмоглавиш,да си нем,испран,непомичан,одвећ свачији хир,трајна сена,освојена међа.Осећаш да ниси свој,не знаш да су окрајцивећ подељени,не слутиш да си једномвећ био у том сну. Под истим кровомдва света стоје,три анђела над нама.Пред свим сенкама стојимо,треперимо,нико није свој. Потребно ми је време.Да се отрезним.Од лоших силуета.Од турбуленција у стомаку.Од беспотребних праштања.Од узалудног … Настави са читањем Потребно ми је време (Миљана Живић)