Ситуација са вирусом корона потресла је цео свет, стављајући нас под притисак. Млади аутори: Јелена Живановић, студент Факултета педагошких наука у Јагодини, песникиња и сликарка, Огњен Станковић, мастер комуниколог, песник, Јована Ђокић, студент Социологије на Филозофском факултету у Нишу, песникиња и Никола Пепић, студент Србистике на Филозофском факултету у Нишу, такође песник, говорили су о својим осећањима, надама и страховима, о томе како на њихово стваралаштво утиче ванредна ситуација и где проналазе инспирацију за време изолације.
Шта ти је прва асоцијација на појам књижевност?
Јелена:Слобода! Уколико се осврнемо на људске вапаје током ницања човечанства, увидећемо да су људи непрестано трагали за слободом. Међутим, слободу не треба тражити у простору, кићанкама и прихваћености, већ у нама самима. Ја трагове своје, давно нађене слободе остављам на папиру.
Огњен:Дело које управо читам, а то је Беснило Борислава Пекића.
Јована:Уметност. Свака особа има место које вешто чува и то исто место носи епитет мира, тамо где је потпуно слободан и не пушта сваког. Књижевност је место где ће човек пронаћи одговоре на многа своја питања. Такође, имаће много душа на једном месту, свака књига крије једну душу.
Никола:Сваки литерарни текст не мора нужно бити и књижевни, али ако је уметност много ближа апстракцији него реалном, све оно што читаоцу привлачи пажњу и буди интересовање може се сврстати под књижевност.
Како се осећаш у изолацији?
Јелена:Одморно и спокојно. Сматрам да нас је ова ситуација вратила нашим домовима и старим навикама са неким разлогом. Као друштво смо почели да се бојимо свега, а нисмо ни свесни какве немани постоје. Овакви тренуци, дани, месеци нам показују шта је у ствари примарно у нашим животима.
Огњен:Хм, то није баш једноставно описати. Мислим да након новонастале ситуације нико неће остати исти. Дакле, требало би порадити на томе да овај вирус ни код кога, колико је то могуће, не проузрокује одређене драстичне, неуравнотежене промене у психо-социјалној реалности, иако важи она стара да морамо да се мењамо да бисмо остали исти. Свакако, боравак у природи је сада нужан!
Јована:Мислим да изолација на сваког делује различито. Ја сам своје рутине заменила другим рутинама, могу чак рећи да су ми стране. Ипак, изолација ми је дала шансу да боље упознам себе, да добро размислим пре него што нешто урадим и да не одлажем ствари. Није све тако тмурно као што људи виде, само је битно из ког угла посматраш оно што желиш да видиш.
Никола:Иако готово сваке године због сезонског грипа бивам принуђен да неко време проведем у кући, што ми и не представља толику тешкоћу, таква врста изолације није ни приближно оптерећујућа као ова за време ванредног стања.
Како се твоја осећања одражавају на твоје стварање иначе, а како у изолацији?
Јелена:Даћу вам једну паралелу. Пишем када сам погођена сликом коју сам видела, гледајући лица наборана од среће или пелина и пишем када угледам нешто збуњујуће у свом унутрашњем граду. Теме су исте, иста је и особа, само је мање разочарања.
Трзајући тело и речи, што задаше, испрва, голготу личну, снен човек погледа у туђу од пелина причу. *** А треба признати да се бојиш, да трнеш и да стрепиш док махнито ноћима кујеш бајке чије окрајке не знаш јер у пећима још стоје и власи твоје косе броје јер си дуго, песниче, мислио да то ниси ти.
Огњен:Тренутно нисам посебно инспирисан за стварање. Углавном се трудим да са најближима проводим што више времена док се не врати све у нормалу, те се сви као по дифолту опет вратимо у уобичајено радно окружење са убрзаним темпом живота.
Јована:Ту се ништа није променило. Уметник је уметник, ма где он био, он своја осећања увек носи са собом. Можда је једна мала предност изолације то да су наша осећања појачана у току трајања исте.
Никола:Колико год да је сваком уметнику у неком тренутку осамљивање неопходно ради одржавања равнотеже између унутрашњег и спољашњег света, на мене је ово принуђено укидање слободног кретања имало више негативног него стимулативног утицаја за стварање; тако да сам због мањка инспирације више принуђен да ревидирам раније написане радове.
Где проналазиш инспирацију у изолацији?
Јелена:Инспирацију проналазим у својим ставовима, хтењима и заблудама. Можда нисмо у додиру са другим људима, али наш ум је место на коме настају нове, потпуне личности. Свака од тих личности је део нас, као што смо и ми део њих.
Огњен:Кажем, слабо стварам у уметничком смислу ових недеља, више сам се посветио обрађивању литературе (психолошке) и ишчитавању својих старијих поетичних дела.
Јована:Уметник када трага за инспирацијом, он трага за својим уточиштем. За мене је инспирација слобода, а предност песника је та да слободу види и у затвореном простору. Такође, инспирацију не можеш да тражиш само на једном месту, јер не даје свако вино исти укус и не пише свако перо исто.
Никола:Прочитајте претходни одговор.
Да ли се потреба за књижевношћу повећала или смањила у току ванредног стања у твом окружењу?
Јелена:Пишем своја и читам туђа дела онда када осетим потребу. Моја велика жеља је да проучим породицу Романових. Ванредно стање ми је ускратило налажење тих књига, али сам ја своје стихове испунила грациозношћу чланова ове породице. Тако да могу рећи да је потреба увећана, али истовремено и ускраћена.
Огњен:Мислим да се уметност, не само књижевност, буди у оваквим тренуцима из догматског дремежа, и да сама постаје елементарна, есенцијална, биолошка потреба свакога човека! Ако за неког није тако, онда то није добро, јер је у култури (наравно, не у кичу) спас у оваквим тескобним временима. Уметност постаје битнија од ваздуха!
Јована:Свако тражи начин да своје време паметно искористи, а моји пријатељи то раде уз велики књижевни опус. Неко до сада није имао времена да се посвети неком делу, сада се прилика за то указала. Сократ је говорио: Књиге су хладни, али поуздани пријатељи.
Никола:Свакако да се интересовање за књижевношћу у оваквим ситуацијама повећава, а читање, као један од најпрепоручљивијих видова прекраћивања времена, представља одличну прилику да постане хоби и онима који ретко читају.
На који начин књижевност може да помогне људима да лакше преброде притисак под којим су тренутно?
Јелена:Много мојих блиских пријатеља дане проводи уз шољицу чаја и добру књигу. Људи су се вратили ономе што их је као децу радовало. Некада су то биле бајке и песме уз које смо расли, данас су то романи и стихови који нас подсећају на то ко смо.
Огњен:Препоручујем психолошке романе. Мислим да то највише прија у овим тренуцима: Јалом, Кундера, Стендал… Од стручне литературе: Фром, Јеротић, Франкл, ма само да се чита!
Јована:Књижевност људима може да пружи нова искуства, незаборавна путовања кроз време и проналазак дуго скриваних дубина. Сваком би пријало да на трен оде у своју утопију, а то једино може учинити ако се препусти књижевности.
Никола:Књижевни светови и њихови јунаци представљају сфере које функционишу засебно од онога што нам се дешава у животу. Иако се за књиге каже да су хладни, али поуздани пријатељи, добро је знати да можете имати бар једног пријатеља поред себе у сваком тренутку.
Како ће се ова ситуација одразити на књижевност у будућности?
Јелена:Већина уметника обраћаће се јавности са јачим порукама. Настајаће дела која ће осликавати друштво и за неколико векова. Ова ситуација је мени помогла да се фокусирам на сопствене жеље и да схватим ко сам сада и каква желим бити у будућности. Самим тим ћу се посветити једном прозном делу које ће бити печат ових година којих ћемо се сутра кроз плач, али и осмех сећати.
Огњен:Мислим да ће људи изаћи богатији из свега овога са једном оплемењујућом поруком: Књижевност је и те како значајна, и некад и сад, и свагда док је на земљи мрак!
Јована:Књижевност ће увек пронаћи пут ка будућности и њеној светлости. Пандемија вируса корона је зауставила цео свет, али не може да заустави да се књижевност шири и да настају нова дела.
Никола:Потреси који се дешавају на глобалном нивоу несумњиво изазивају промене у свим сегментима човековог живота, те тако ни уметност неће остати поштеђена. Али ако уметност представља последњи бедем одбране у тешким временима, онда је управо на уметницима да својом магијом учине ову планету бољим местом за живот, чак и пре појаве неког вируса.
Из новинарског угла: Гања Николић