Svet ne razume usamljene ljude (Nenad Kostić)

Vinsent Noćas sam plakao sa Vinsentom jer bojeviše nisu plave i žute, zvezde ne pružaju put ka životu, ka gore, daleko od patnje za sobom. Svet ne razume usamljene ljude, njima je samoća kao drugi dom, dok pate kada im se sreća ruga  što u sebu nemaju mržnju i zlo. Oh, voleo bih da mu … Настави са читањем Svet ne razume usamljene ljude (Nenad Kostić)