Četvoro studenata Filozofskog fakulteta u Nišu pokrenulo je inicijativu Jednak pristup pod sloganom Osnovna potreba, a ne privilegija. Aleksandra Pešić, Sonja Mijalković, Miša Vučković i Stefan Petrović, studenti četvrte godine Komunikologije, osvojili su prvu nagradu u okviru projekta Medijska i informacijska pismenost u funkciji razvoja kritičkog mišljenja i zagovaranja mladih i tako ostvarili pravo na budžet za izgradnju javnog toaleta prilagođenog osobama sa invaliditetom.
Preuzeto sa Fejsbuk stranice Департман за комуникологију и новинарствo
1. Koje ste sve ideje razmatrali pre same prijave? Kako ste se odlučili baš za ovaj projekat?
Razmišljali smo o nekoliko problema na čije rešavanje bismo mogli da utičemo. U uži izbor ušli su: problemi ulične rasvete u pojedinim delovima grada, konstantni problemi sa parkingom i nedostatak pristupačnih javnih toaleta.
Uzeli smo dva faktora kao filter za prioritizaciju problema.
1. Koliko bi rešenje problema doprinelo kvalitetu života građana.
2. Koliko je izvodljiva kampanja. Odnosno, koje su šanse da ćemo uspeti u konačnom cilju.
Kada smo sve uzeli u obzir, ceo tim je bio saglasan da je najbolje da krenemo baš u rešavanje problema nedostatka javnih toaleta i njihove nepristupačnost osobama sa invaliditetom.
2. Objasnite nam koncept javnog zagovaranja na kojem se temelji realizacija vašeg projekta? Koji su njegovi pozitivni efekti?
Javno zagovaranje samo po sebi ima za cilj uticaj na donosioce odluka putem javnosti. Samim tim, i mi smo se fokusirali na to da dopremo do što većeg broja ljudi. Najveći deo naše kampanje zasnovan je na prisutnosti na društvenim mrežama, na platformama koje objedinjuju najviše naših sugrađana. Pored toga, prenos ideje se utvrđuje medijskom propraćenošću, kao i samim gostovanjima i intervjuima za, kako tradicionalne tako i onlajn medije. Naravno, i svojevrsno lobiranje ima deo u našoj kampanji jer samo vlast može doneti odluku o izgradnji, pa smo se fokusirali i na prepoznavanje ključnih osoba i udruženja koja nam mogu pomoći u ostvarivanju našeg cilja. Ovde je važno detaljno definisati ciljnu grupu i uvideti na koj način je najlakše doći do nje ‒ samim tim i uspeh je neizbežan.
3. Na koji način je planirana realizacija vašeg projekta?
Kako bismo imali šanse za uspeh, neophodno je da što veći deo javnosti informišemo, edukujemo i privučemo ka našoj inicijativi. Javni problemi se tiču svih nas i jedino tako ‒ zajedno, možemo da ih rešimo.
Kampanje ovog tipa izazivaju lančanu reakciju. Veliki broj medija izrazio je interesovanje za našu temu. Jedino uz njihovu podršku, kao i putem društvenih mreža, možemo podstaći građane da stanu uz nas. U tom slučaju dobijamo veliki kredibilitet da donosiocima odluka iznesemo konkretan problem i pospešimo njegovo rešenje. Kada uvrste izgradnju novog javnog toaleta u budžet grada, počeće realizacija projekta i znaćemo da smo uradili dobar posao. Već smo u kontaktu sa određenim donosiocima odluka, ali što pažnja javnosti bude bila usmerenija ka ovom problemu to smo bliži dolasku do ovog konačnog cilja.
4. Šta vidite kao moguće prepreke u sprovođenju vaše ideje?
Najveću prepreku predstavlja neprepoznavanje problema i to da ga donosioci odluka ne uvide kao prioritetan. Svedoci smo činjenice da je problem javnih toaleta, kao i problem nepristupačnosti različitim javnim objektima osobama sa invaliditetom tema o kojoj se prethodnih godina često govorilo u gradu, ali nikada dovoljno konkretno i uvek bez jasnog predloga razrešenja. Shodno tome, kao osnovnu prepreku prepoznali smo tromost u rešavanju ovog problema u daljem periodu, koju planiramo da prevaziđemo stalnim pritiskom koji će vršiti javnost.
5. Koliko ste podrške dobili od relevantnih javnih institucija?
Podršku smo dobili od odbornice Jasmine Barać Perović, prve odbornice sa invaliditetom u Skupštini grada Niša. Nadamo se da je to samo početak, i da će nas, pored organizacija, saslušati i podržati i javne institucije u našem gradu.
Fotografisala: Milica Jočić
6. Jeste li planirali saradnju sa nekim javnim udruženjima i organizacijama koje se već bave sličnim problemima?
Već smo uspostavili saradnju sa organizacijama osoba sa invaliditetom, a to su: Udruženje distrofičara Niš, Niško udruženje studenata sa hendikepom i Udruženje „IZ kruga”. Ove organizacije ukazuju na probleme sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju u svakodnevnom životu, i zahvaljujući njima dobili smo potvrdu o ozbiljnosti problema nepristupačnosti i neophodnosti njegovog rešavanja.
Studenti su se takođe odazvali, brojne studentske organizacije pružile su nam podršku putem društvenih mreža.
7. Kako vidite aktuelnu situaciju u našoj zemlji po pitanju društvenog angažovanja mladih i društvenog aktivizma uopšte i koje su glavne društvene preokupacije mladih danas? Na šta bi trebalo više obratiti pažnju i kako podići svest ljudi o ključnim problemima zajednice?
U Nišu, ali i u Srbiji prevashodno, ima dosta prilika za angažman mladih ‒ od projekata, udruženja i edukacija, do nevladinih organizacija. Većina mladih ljudi koje poznajemo učestvovali su u nekoj akciji ovog tipa, a oni koji nisu uglavnom ne vide rezultate tog angažovanja, pogotovo ako to direktno ne utiče na ličnu dobit. Moramo da shvatimo da smo svi mi deo zajednice i da rešavanjem jednog problema pospešujemo i rešavanje nekog drugog. Možda se u ovom momentu ne rešava ključno pitanje svih nas, ali je pozitivna promena koja daje primer kako uticati i zastupati različite interese. Važno je edukovati mlade da se učešćem u projektima stiče neformalno obrazovanje, mnogo šire od formalnog, koje može biti uzeto u obzir i kao radno iskustvo, ako već lična satisfakcija nije dovoljna korist.
8. Da li već sada imate u planu neki od budućih projekata?
U našem fokusu je realizacija trenutnog projekta gde ulažemo sve napore u zagovaranje izgradnje novog javnog toaleta. Projekti u budućnosti jesu potencijalna tema, pogotovo uzimajući u obzir nejednakost i diskriminaciju osoba sa invaliditetom koja prevazilazi temu upotrebe javnog toaleta, ali ćemo druge teme dalje razmatrati po završetku trenutnog projekta, za koji se nadamo da će imati uticaj na poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom u našem gradu.
Razgovarala: Jovana Kostov